Od Makronovog predloga do prvog samita Evropske političke zajednice u Pragu

Od predloga francuskog predsednika do prvog Samita Evropske političke zajednice prošlo je gotovo pet meseci. Namera mu je bila da trgne Uniju iz kliničke smrti. Ponudio je novu mapu Starog kontinenta. Od Ukrajine do Ujedinjenog Kraljevstva. Uključio je i Zapadni Balkan.

"To je odraz jednog francuskog strateškog razmišljanja o toj evropskoj autonomiji kako da Evropa ima politički samostalniji glas u globalnoj geopolitici. Moram da priznam da nemam prevelika očekivanja što se tiče velikih ideja koje stoje iza ove zamisli", navodi Miloš Nikolić, predsenik LIBEK-a.

"S jedne strane, da pojača političku, geopolitičku poziciju EU, posebno u svetlu izazova koje za Evropu predstavljaju akcije Rusije, i s druge strane, da zemljama koje su u procesu pristupanja, a nezadovoljne su zbog sporosti i dužine ovog procesa, ponudi neku vrstu međukoraka i međurešenja", dodaje Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.

Osim što Pariz pruža ruku Londonu i nudi mu angažovanje, poziv za Prag stigao je i Azerbejdžanu i Jermeniji, dražavama, koje se suočavaju i sa unutrašnjim i sa međusobnim problemima. Prisustvo na Samitu jeste signal da se na njih računa kada se govori o energetskoj samostalnosti Evrope.

Ocenjuje se da ideje evropske političke zajednice, na spoljnopolitičkom planu, pokazuju da EU i Brisel ostaju centar prema kome gravitira šira Evropa.

"O Srbiji i drugim zemljama na Zapadnom Balkanu, EPZ može da bude format koji bi ponudio konsultacije, saradnju i razmenu na najvišem politikom nivou već sada, ne čekajući taj momenat članstva. U tom smislu je ovo ponuda koja deluje da je posebno prilagođena i Ukrajini i poziciji u kojoj se nalazi ova zemlja jer može da bude nešto u šta bi Ukrajina mogla odmah da se uključi, budući da je punopravno članstvo na dugom štapu", naglašava Gajić.

Nije zgoreg podsetiti da su se Makronove ideje s kraja prvog i početkom drugog predsedničkog mandata dosta menjale. Od mantre da je prvo potrebno da se Unija reformiše pa nakon toga proširi, do evropske političke zajednice. U tom kontekstu, Centar za evropske politike je predložio fazno pristupanje – da politika produbljenja i proširenja idu ruku pod ruku.

"Ja mislim da EU nastoji da pokaže da vidi Zapadni Balkan kao deo svoje porodice i da se ne treba samo u konkretnim pomacima proširenja posmatrati da li je EU privržena Zapadnom Balkanu i u tom kontekstu treba posmatrati EPZ", poručuje Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

A odnos prema Srbiji, u kontekstu rata u Ukrajini, ostaje isti. Očekuje se da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom poltikom Unije. I susret u Pragu, tumači se, biće prilika da se to ponovi.

"Srbija bi, po mom mišljenju, trebalo sama da izađe s nekim proaktivnim planom kako, kojom dinamikom i u kom periodu može da se uskladi s tim sankcijama, da uradi ozbiljne analize šta će to značiti za našu privredu jer mi nismo jedina država na čiju ekonomiju će uticati sankcije prema Rusiji", kaže Lazarevićeva.

"Očekujem da i Evropa ima sluha da, ukoliko se od nas očekuje da povučemo neke poteze kao što je potencijalno uvođenje sankcija Rusiji, Evropa mora da ima razumevanja kako da nam potencijalno izađe u susret ukoliko se suočavamo sa nekim izazovima", dodaje Miloš Nikolić.

Novi samit lidera EU i Zapadnog Balkana najavljen je za početak decembra, prvi put u jednoj od zemalja regiona – to se vidi kao namera Brisela da iskoristi novonastali politički ambijent u Evropi.