Lajčak sa savetnicima Makrona i Šolca ove nedelje u Beogradu i Prištini – šta se očekuje od posete

Gotovo identična pisma stigla su na dve adrese – u Beograd i Prištinu. Autori su francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc. Od Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija očekuju, kako navode, spremnost da donesu teške odluke.

Kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović smatra da je to vrsta pritiska, bez obzira na učtiv ton.

"Kada vi predložite operativca visokog ranga iz kabineta predsednika ili premijera, ko će da odbije da primi ličnog izaslanika dvojice najvažnijih lidera u Evropi. Sa druge strane, to je vrsta pritiska jer su to visokorangirani ljudi. EU već ima nekoliko ljudi koji posreduju, Vašington ima čoveka. Ovde se broj babica povećava", ukazuje Smajlovićeva.

Imenovanje iskusnih diplomata Jensa Pletnera i Emanuela Bona, poznavaoci prilika dovode u vezu sa ratom u Ukrajini i porastom ruskog uticaja na Balkanu.

"To je proces gde se ulog u globalnim političkim dešavanjima povećava. Dobro je što sada imamo ljude koji su na visokim pozicijama, zato što jako puno ima činovnika koji gledaju stvari iz svog ugla. Sada dobijamo dvojicu ljudi koji bolje poznaju stvari. Što je važnije, bliži su ljudima koji odlučuju. Ne verujem da će samo imenovanje moći da reši stvar", navodi bivši ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević.

O rešenjima koje Pariz i Berlin očekuju, govorila je premijerka Srbije.

"Nikada nismo bežali od teških odluka, donosili smo ih kada smo mislili da su u interesu Srbije i naših građana. Ta adresa nije u Beogradu, ta adresa je u Prištini", navodi Ana Brnabić.

Priština je 31. oktobar označila kao rok za preregistraciju srpskih tablica u južnoj pokrajini. Upravo tablice mogle bi da budu prvi zadatak kojim bi se bavila dvojica diplomata.