Smajlović: Umemo da prepoznamo pritisak, čak i kada to Evropa radi na učtiv način

Bez obzira na učtiv ton i diplomatski jezik pisma koji su predsedniku Vučiću uputili Emanuel Makron i Olaf Šolc, to jeste jedna vrsta pritiska, smatra Ljiljana Smajlović.

"Ovde ako ljudi nešto mogu da prepoznaju to je pritisak, a ovo jeste pritisak bez obzira na učtiv ton i diplomatski jezik. Tu se pominje normalizacija odnosa što jeste i naša floskula, ne pominje se nezavisnost, ali ni proširenje EU", kaže Smajlovićeva.

"Pritisak se meri prema tome koliko su visokog ranga oni koji govore. Kada dvojice najvećih lidera u Evropi predlože svoje operativce vi to ne možete da odbijete, a broj specijalnih izaslanika se uvećava. I Šolc i Makron misle da ovo jeste dramatičan trenutak, imajući u vidu i rat u Ukrajini, aludirajući na činjenicu da se Balkan nalazi na granici uticaja ruske sfere s jedne i EU s druge strane", smatra Smajlovićeva.

Ukazuje da sama činjenica da Ana Brnabić može da putuje na KiM govori da je došlo do smirivanja situacije.

"Ona je u jednom trenutkom proglašena personom non grata i bio joj je zabranjen ukazak na KiM. Vremena su se promenila, Kurti ne pominje taj kontekst od ranije. Čim se Kurti ponaša ovako, to pokazuje da se situacija jeste smirila, ali i da je Priština prihvatila sugestije koje dolaze iz Vašingtona", objašnjava Smajlovićeva.

Pitanje registarskih tablica je odloženo za dva meseca, do kraja oktobra.

"I Miroslav Lajčak je rekao da očekuje da to bude rešena do kraja oktobra. Takođe, nema likovanja ni sa strane Beograda. Međunarodni posrednici su ipak uradili deo posla da se napravi prostor za kompromis", kaže Smajlovićeva.

Nakon završene manifestacije "Vinska vizija Otvorenog Balkana", Smajlovićeva navodi da je ta vrsta inicijative nešto najbolje što može da se uradi i da daje opipljive rezultate.

"Još je važniji osećaj da je Beograd mesto gde se ljudi okupljaju i pokazuju da mogu da sarađuju bez pritiska i uticaja sa strane", rekla je gostujući na RTS-u Ljiljana Smajlović.