U susret 1. septembru, šatl diplomatija Lajčaka i Eskobara između Beograda i Prištine

Nije postignut dogovor, ali to nije kraj priče – tim rečima šef evropske diplomatije opisao je poslednju rundu pregovora u Briselu. Priča dobija nastavak u Prištini gde borave evropski posrednik u dijalogu i američki izaslanik za region. Očekuje se da glavna tema budu dozvole za kretanje srpskih državljana.

"Zapadu je sasvim prihvatljivo i jasno da Kosovo traži ono što Srbija sprovodi već 10 godina sa one strane granice. Zapravo, svi se slažu da je reciprocitet u odnosima ne samo normalan nego i da jednostavno nema odnosa bez toga", kaže Fadil Ljepaja, politički analitičar iz Prištine.

Ulazno-izlazna dozvola već se izdaje nosiocima kosovskih dokumenata na ulasku u centralnu Srbiju. Istu praksu Priština je pokušala da primeni 1. avgusta, ali je zbog barikada na severu pokrajine primena odložena za 1. septembar. Da je i taj datum podložan promeni veruju predstavnici Beograda.

"Kurti se ponaša kako mu je dozvoljeno. Ja se nadam da će i američki i evropski zvaničnik njemu saopštiti da iza njega ne stoje. Ako to budu rekli iskreno, onda ima nade i šanse da se sve promeni i dođemo do nekog rešenja", poručuje Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Rešenje u šest tačaka, koje je sastavio kosovski premijer, za Beograd je neprihvatljivo, poručio je predsednik Srbije nakon sastanka u Briselu. Kurtijevu ponudu analitičari vide kao odsustvo želje za kompromisom.

"Pažnja je usmerena na međusobno priznanje, jer da nije tako ne bi na ovom sastanku, koji je trebalo da reši tehničke stvari, Kurti izašao sa okvirnim sporazumom od šest tačaka od kojih je jedna međusobno priznanje", navodi Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

"Te tačke sadrže volju građana Kosova, one su zapravo kompromis. To nije maksimalno rešenje", naglašava Ljepaja.

Osim priznanja, članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, revidiranja postignutih sporazuma, predlog uključuje i rešavanje pitanja nestalih lica.

"On je sada pobegao od humanitarnog mandata, jer je misija u traženju nestalih lica isključivo humanitarna, uz podršku institucija na prostorima gde su lica nestala. On je sada to stavio u paket uz zahteve koji su nemogući, što znači da šalje poruku da ga ni nestala lica ne interesuju", ističe Odalović.

Posle Prištine, Lajčak i Eskobar dolaze u Beograd. Ukoliko bude potrebe u dijalog bi u budućnosti mogao da se uključi i američki državni sekretar Entoni Blinken, saopštio je Stejt department. Ponavljaju da prate pregovore dve strane i ohrabruju njihov nastavak.