Nastavak dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou nakon godinu dana – koje su teme na stolu

Predsednik Aleksandar Vučić u Briselu će se najpre u sredu sastati sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, a nakon toga će se obratiti medijima.

Stoltenberg će potom odvojeno razgovarati sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

Uoči sastanaka sa Stoltenbergom, predsednik Vučić je rekao da pre svega očekuje da će se razgovarati o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, posebno na severu Kosmeta, kao i o uspostavljanju bolje komunikacije i saradnje sa NATO-om.

U četvrtak će biti održana nova runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou posle više od godinu dana. Vučić će razgovarati šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, kao i sa Aljbinom Kurtijem.

S obzirom na izjave koje su stizale prethodnih dana, stavovi Beograda i Prištine biće veoma suprotstavljeni.

Iz Evropske službe za spoljne poslove saopšteno je da će sastanak početi u 10.30, kao i da će Borelj imati odvojene sastanke s Vučićem i Kurtijem. Fokus sastanka će biti na načinima da se dijalog unapredi, kao i na postizanju "sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji". Razmatraće se i aktuelna pitanja, a cilj je smanjivanje tenzija na terenu, saopšteno je iz EEAS-a. Nakon sastanka, Borelj će se obratiti medijima.

Predsednik Vučić kaže da u Brisel dolazi pre svega kako bi se očuvali mir i stabilnost i kako bi se poštovale međunarodne pravne norme – od Rezolucije 1244 do Briselskog sporazuma. Odnosno, formiranje Zajednice srpskih opština je glavna tema za Beograd, s obzirom na to da ni posle više od devet godina Priština nije ispunila tu obavezu.

Za prištinsku stranu ne postoji nijedna druga tema osim uzajamnog priznanja Beograda i Prištine. Kurti je poručio da ga ne zanimaju ni tablice, ni lične karte, tu odluku je odložio za septembar, ali će insistirati na razgovoru o uzajamnom priznanju.

EU pak poručuje da ne želi da nameće rešenja, već da se spuste tenzije i da se dijalogom dođe do kompromisnog rešenja.

"Ambasadori Kvinte podržavaju odluke Prištine"

Dan pošto su se predstavnici Srba sa Kosova i Metohije sastali sa predstavnicima Kvinte, u Beogradu na vanrednoj konferenciji sa novinarima podelili su detalje sastanka. Američki, nemački, britanski, francuski, italijanski ambasadori, navode, podržavaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i odluke koje Priština donosi.

"Pozvali su nas da prihvatimo realnost na terenu, a to je da je Kosovo nezavisno. Nijedan Srbin to neće prihvatiti. Oni podržavaju odluke koje Priština donosi, a naročito su podvukli i bacili akcenat na to da podržavaju odluke Prištine o tablicama i odluku Prištine o uvođenju nekakvog ulaznog i izlaznog dokumenta", rekao je Goran Rakić, predsednik Srpske liste.

I danas kažu – ne pada im na pamet da se odreknu važećih dokumenata i registarskih oznaka. Poslednju odluku Prištine vide kao vrh ledenog brega.

"Smatramo da jednostrani potezi ne doprinose nikome, ne doprinose boljitku ni Srbima ni Albancima ni svima ostalima koji žive u ovom regionu. Poslednjih dana imamo prisustvo etnički čisto albanskih specijalnih jedinica koji vršljaju u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Srpski narod ne želi nikakav sukob, a verujem da i običan albanski narod ne želi nikakav sukob", poručio je Zoran Todić, gradonačelnik Leposavića.

"Pedeset godina imam i pedeset godina prosto ne možemo da živimo mirno i normalno kao što se živi u celom svetu", dodala je Mladenka Utvić, zamenica gradonačelnika Zubin Potok.

"Pitanje formiranja ZSO biće na dnevnom redu"

Atmosfera dva dana uoči sastanka na najvišem nivou u Briselu ne ohrabruje direktora Kancelarije za KiM da će u dijalog biti pomaka.

"Ovo na koji način su predstavnici država Kvinte razgovarali sa Srpskom listom, način na koji su prenosili svoje poruke srpskom narodu na KiM govori pod kako teškim okolnostima mi putujemo u Brisel. Pitanje formiranja ZSO biće na dnevnom redu i mi ćemo insistirati snažno na tom pitanju i u Briselu, jer bez ZSO nema mogućnosti normalizacije odnosa Beograda i Prištine i to svi moraju da shvate", naveo je Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Premijer privremenih prištinskih institucija govorio je o ishodu odlaganja odluke o obaveznom izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata.

"Nisam zabrinut. Prvi septembar biće normalan dan na graničnim prelazima – ili ćemo izdavati ulazno-izlazna dokumenta ili će ih obe strane ukinuti. Ali ne isključujem ni mogućnost drugačijeg dogovora tokom predstojećeg susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu", istakao je Aljbi Kurti.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da je situacija veoma tenzična u opterećena "upravo takvom neozbiljnošću i takvim ponašanjem zvaničnika Prištine".

"To je razlog za brigu. Ono što je veći razlog za brigu je što nikada ogoljenije i sve više i zapadni zvaničnici koji su priznali njihov separatizam i dali mu legitimaciju neke kvazi državnosti, što im i oni daju takve stvari za pravo", dodaje Selaković.

EK: Biće raspravljano o svim otvorenim pitanjima

U međuvremenu Evropska komisija saopštava – u dijalogu Beograda i Prištine u četvrtak raspravljaće se o svim otvorenim pitanjima. Još ne izlaze sa preciznom agendom sastanka.

"Za EU je najvažnije da dve strane obustave neprijateljstva, uz zapaljive poruke i napetosti i da deluju odgovorno. To je predmet dijaloga, predstavnici strana dolaze i videćemo šta će biti ishod i o tome ne mogu da spekulišem", naglasila je Nabila Masrali, portparolka u Evropskoj komisiji.

U danima posle tenzija na severu KiM zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar poručio je da svi sporazumi Beograda i Prištine treba da budu poštovani, uključujući i sporazum o ZSO. Američki ambasador u Srbiji na pitanje građana na Tviteru zašto SAD ne izdejstvuju njeno formiranje, kaže "cilj pregovora je evropska budućnost Kosova i Srbije", a da u Evropi ZSO ne bi bio jedinstven slučaj.