Stavovi građana o SAD utemeljeni na događajima iz prošlosti - može li interes da pobedi emocije

Stevan Nedeljković kaže da je trenutak uspostavljanja odnosa bitan jer su SAD iz građanskog rata izašle kao, pre svega, moćna ekonomska sila koja pretenduje da zauzme šira i veća prekookeanska tržišta.

Konstatuje da su SAD htele da uspostave prisustvo na Balkanu, i da je Srbije bila pogodna za ostvarivanje takvog plana.

Ističe i da je savezništvo dve države, ostvareno tokom Prvog, potvrđeno i u Drugom svetskom ratu.

Na njegovom kraju, kada je tadašnja Jugoslavija odlučila da se bliže svrsta uz SSSR, konstatuje, došlo je do perioda netrpeljivosti, i možda blagog neprijateljstva, koje je trajalo do Rezolucije Informbiroa 1948. godine. Posle toga, ukazuje Nedeljković, dolazi do ponovnog obnavljanja međusobnog interesovanja.

Za Stevana Nedeljkovića, odnos SFRJ i SAD tokom Hladnog rata pokazivao je sve osobenosti koje je Jugoslavija imala i njenu različitost u odnosu na druge države komunističkog bloka.

SFRJ je u tom periodu vodila neku vrstu, kako je rekao, "koka-kola socijalizma" - uz priličnu zastupljenost umetnosti, džeza, moderne umetnosti SAD.

U sedmoj i osmoj deceniji prošlog veka SAD su bile glasni podržavalac nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta SFRJ, naglašava Nedeljković i precizira da se takav stav menja 1993. godine.

Ukazuje da se početkom krize u SFRJ 1991. i 1992. administracija Džordža Buša zalagala za očuvanje celovitosti SFRJ jer je smatrala da bi svaka alternativa vodila ratnim dejstvima na Balkanu, što se i dogodilo.

Docent Fakulteta političkih nauka napominje da je najveće razočaranje Srba u Sjedinjene Države nastupilo 1999. godine, mada se - ukoliko je suditi po informacijama iz medija, može doći do zaključka da je Vašington bio najglasniji podržavalac raspada SFRJ.

To međutim, suštinski i nije tačno jer su, prema njegovim rečima, SAD bile na priličnoj distanci - prepustile su Evropi da vodi pitanje opstanka, odnosno raspada SFRJ - Nemačka je bila glavni zagovornik nezavisnosti Slovenije i Hrvatske i ne treba zaboraviti da je ta država, i pre odluke tadašnje Evropske zajednice, odlučila da prizna nezavisnost te dve jugoslovenske republike što je i bio uvod u raspad tadašnje države.

Odnos naroda prema SAD određen bombardovanjem SRJ

Nedeljković napominje da odnos naše države i našeg naroda prema SAD nije determinisan raspadom SFRJ, nego bombardovanjem SRJ 1999, koje je vojno i politički predvodio Vašington, i njegovim priznavanjem nezavisnosti KiM 2008. godine. 

Smatra da su sve do 1998. postojali pokušaji obnavljanja poverenja dve države, ali i da se stiče utisak da je sa krizom na Kosmetu ta šansa nepovratno pala u vodu.

Odgovorajući na pitanje zašto je Vašington nastavio da podržava Prištinu, da izbegava da osudi zločine terorističke OVK i da pokaže pijetet prema srpskim žrtvama, Nedeljković je ocenio da se najveći deo odgovora krije u činjenici da velike sile, pogotovo supersile, retko priznaju svoje greške.

Istovremeno, podseća da je za SAD, tokom 1997. i 1998. OVK bila teroristička organizacija. Do promena takvog stava dolazi zbog pristupa koji je SRJ imala oko načina rešenja krize na KiM, ali i podršci koju su SAD, u tom trenutku, davale samoopredeljenju brojnim državama.

U zanosu demokratizacije i liberalizacije Evrope, SAD je u tadašnjoj Jugosaviji prepoznala državu zasnovanu na komunističkim i socijalističkim idealima, a koja se nije uklapala u sliku Evrope koju su SAD želele da vide i izgrade, napominje Nedeljković.

Za njega su primarni interesi SAD mir i stabilnost, a oni mogu da dovedu do nesmetane integracije Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture.

Vašington bi sve države regiona voleo da vidi u NATO-u i to je njegov cilj. Docent FPN-a smatra da odnos između Srbije i SAD nije zasnovan na lošim namerama ili netrpeljivostima iz prošlosti, ali da činjenica jeste da će biti potrebno još neko vreme da se povrati puno razumevanje između dve države, a zašto ne i prijateljstvo koje je postojalo tokom Prvog svetskog rata.

Nedeljković ističe da su odnosi Beograda i Vašingtona u poslednje dve ili tri godine unapređeni, da su stavovi ranije Trampove i sada Bajednove administracije prema Srbiji blaži, pogotovo kada je reč o rešavanju pitanja KiM, da nema pritisaka kakvi su postojali ranije.

Rat u Ukrajini oblikovaće buduće odnose

"Mislim da će odnos naše države prema ruskoj agresiji na Ukrajinu i odnos Beograda prema Moskvi, u narednih nekoliko godina oblikovati odnose Srbije i SAD", precizira Nedeljković. Veruje da je budućnost međudržavnih odnosa nešto svetlija nego što je sadašnjost, a znatno svetlija nego što je bila pre dve ili tri decenije.

Lično uverenje, kako naglašava, ne temelji na neosnovanim željama već faktima - imamo pojačano prisustvo SAD u regionu, unapređene odnose rukovodstva, Srbija pokazuje intencije ka oporavku odnosa i radi na njihovom unapređenju.

Tome bi trebalo dodati i blaži pristup SAD prema Srbiji, razumevanje da Srbija jeste ključni faktor mira i stabilnosti i ključna država u regionu. Sve to Nedeljkovića navodi na zaključak da možemo očekivati znatno unapređenije odnose Srbije i SAD.

Nedeljković u emisiji "Magazin na Prvom", Prvog programa Radio Beograda ukazuje da su stavovi građana Srbije o SAD utemeljeni na događajima iz prošlosti, koji su bili realni i koji nisu bili tako daleki.

Zasnovani su - kako je rekao, na bombardovanju koje su predvodile SAD i brzom priznanju nezavisnosti Kosova od strane Vašingtona. To su događaji iz istorije koje ne bi trebalo da zaboravimo, objašnjava Nedeljković i ukazuje da Srbija ne bi trebalo da se vodi prema emocijama već prema interesima, a oni su prema njegovom sudu, povezani za SAD i EU.