Zakon razdora

Srpski ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić ocenio je da je "bruka i sramota" način na koji je Vlada Srbije, posle zahteva verskih zajednica, povukla Predlog antidiskriminacionog zakona.

Iako je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja predlagač zakona, prilikom odluke o povlačenju Predloga iz skupštinske procedure nije bilo konsultacija sa ministrom, istakao je u intervjuu Ljajić za današnje izdanje dnevnika "Danas".

"Nisu me zvali da učestvujem u pregovorima sa SPC i drugim verskim zajednicama, ali i da jesu, ne bih pristao. Ovo je bruka i sramota za Vladu Srbije da se tako ophodi prema zahtevima crkve. Oni ne žele izmenu nekih odredbi ili doradu, njima smeta duh zakona i uradiće sve da se on ne usvoji", rekao je Ljajić.

Komentarišući sigurnost svoje pozicije u Vladi u slučaju da verske zajednice uspeju da izmene suštinu zakona, Ljajić je istakao da ne veruje da će ishod biti takav i da se nada da će se drugi članovi Vlade usprotiviti nameri premijera.

"Savet Evrope i sve najrelevantnije evropske institucije koje se bave ljudskim pravima dale su saglasnost na tekst ovog predloga zakona, ali u Srbiji crkva izgleda zna bolje od njih i zato joj se pruža prilika da ispravi navodne greške", rekao je Ljajić.

Premijer Mirko Cvetković i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić pokušaće da u narednih nedelju dana usaglase Predlog zakona sa primedbama verskih zajednica, navodi list "Danas".

"Kod ovako bitnih zakona koji predstavljaju novinu u našem pravnom sistemu, konsenzus je potreban. Vlada nije uradila ništa drugo osim što je pokušala da jednu situaciju reši na način dogovora, a zakon će se ponovo, vrlo brzo naći u skupštinskoj proceduri, posle dogovora s grupom tradicionalnih crkava koje su izrazile dilemu oko dva zakonska člana", rekao je ranije Čiplić.

Saopštenje crkava potpisali su episkop bački Irinej, predstavnik SPC, monsinjor Andrija Kopilović, iz Katoličke crkve, reis-ul-ulema Adem Zilkić iz Islamske zajednice Srbije, biskup Samuel Vrbovski iz slovačke Evangeličke crkve, biskup Ištvan Čete-Semeši, iz Hrišćanske reformatske crkve.

Potpisnici su i superintendent Arpad Dolinski iz Hrišćanska evangeličke crkve i rabin Isak Asiel, iz Jevrejske zajednice Srbije.

Crkva i verske zajednice nisu protiv zakona 

Episkop Bački Irinej izjavio je da Crkva i verske zajednice nisu protiv zakona o zabrani diskriminacije, već samo nisu za to da jedna vrsta diskriminacije, bilo čijom nepažnjom i propustima, bude zamenjena drugom vrstom diskriminacije, verovatno gorom i težom.

Episkop Irinej negirao je da primedbe tradicionalnih crkava i verskih zajednica na Predlog zakona znače protivljenje evropskom putu Srbije.

"Nije istina da je baš ovakav, i samo ovakav, i nikako drukčiji zakon, uslov svih uslova za put ka Evropskoj uniji i za ukidanje viza. Superliberalni zakon o takozvanim seksualnim manjinama postoji samo u Holandiji, Danskoj i Švedskoj. Nema ga u ostalim zemljama Evropske unije. Nema ga ni u SAD", istakao je Irinej u intervjuu "Večernjim novostima".

Crkva, saglasno svojoj misiji i svom hrišćanskom učenju, kroz celu istoriju srpskog naroda, pozivala je na poštovanje moralnih vrednosti, objasnio je Irinej.

"I u drugim državama crkve i verske zajednice najprirodnije iznose svoje stavove kada se razmatraju društvena pitanja, posebno ona koja se odnose na opšte moralne vrednosti na kojima počivaju porodica, nacija i sama država. U svim evropskim državama se, prema stavovima crkve i verskih zajednica, i mediji i sve važne institucije odnose sa neophodnim poštovanjem", naglasio je Irinej.

Prema njegovom mišljenju, ako su sve tradicionalne crkve i verske zajednice primetile da postoje problemi sa pojedinim mestima u ovom predlogu zakona, bilo bi najnormalnije da celokupna javnost podrži njihovo nastojanje da se dođe do jednog zajedničkog stava u zakonu i da taj zakon bude u opštem interesu naroda i države, kao i građanina pojedinca.

Komentarišući učešće u pregovorima sa Vladom u ime crkve oko povlačenja Predloga zakona, Irinej je rekao da to ne bi komentarisao, jer je reč o nagađanjima.

Crkva gubi autonomiju

Monsinjor Katoličke crkve Andrija Kopilović jedan je od potpisnika zahteva koje su tradicionalne crkve i verske zajednice uputile Vladi Srbije, tražeći izmene Predloga zakona.

"Predstavnike crkve će Vlada pozvati. Verujem da će u pregovorima učestvovati beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je trenutno u Istanbulu. Ja sam ovoga puta bio zamena", rekao je Kopilović za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, Katolička crkva smatra da je Predlog zakona u sukobu sa Ustavom i aktuelnim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama.

Kopilović je rekao da je "osnovna ljudska norma savest, a da Predlog zakona ne poštuje savest".

"Druga važna primedba je da se ovim zakonom gubi autonomija crkve, jer ne može ostati verna vlastitom poučavanju, ako sama bude diskriminisana", ocenio je Kopilović i dodao da Predlog zakona trenutno razmatraju pravnici.

Islamska zajednica u Srbiji saopštila je da nije učestvovala u zahtevu za povlačenje iz procedure Predloga zakona o zabrani diskriminacije, što su zatražile ostale tradicionalne crkve i verske zajednice.

"Pripadnici Islamske zajednice u Srbiji su vrlo često na udaru diskriminacijskog ponašanja vlasti, zato je u njihovom interesu da što pre bude usvojen kvalitetan zakon kojim bi bili zaštićeni od diskriminacije", navodi se u saopštenju Islamske zajednice koju predvodi muftija sandžački Muamer Zukorlić.