Rečeno i prećutano – kako se u Beogradu tumače poruke nemačkog kancelara

Rečeno i prećutano - od glasne ćutnje do boks meča u kome se u svakoj rundi menjaju pravila. Tako je diplomatama na prvo slušanje izgledalo javno obraćanje nemačkog kancelara i predsednika Srbije.

"Jedno je kad imate rukavice, pa su udarci relativno nežni, ako su udarci, a druga je ona vrsta boksa ili šaketanja kad se skinu rukavice, pa kad vas neko udari, itekako boli. Dosta je bilo zaoštreno i mislim da je moj prvi, mogući zaključak, da nije ni malo prijatna situacija i da će biti za nas verovatno i teže", smatra nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković.

Glasnu ćutnju, profesor Visković čita u izostanku odgovora na oštar zahtev za sankcijama Rusiji. Šolc je rekao: "Učinite to, dok se još računa".

Zbog rata u Ukrajini, Nemačka je izgubila mnogo i zato ne može da priušti neslaganja u politici prema Rusiji, uveren je profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

"Njena istočna politika je u potpunosti sada dovedena u pitanje. S druge strane, u ekonomskom smislu zaustavljanje Severnog toka je veliki problem za Nemačku i neuspeh. Nemačka u okviru EU sebe vidi kao predvodnika. Ona smatra da su jugoistočna, centralna i istočna Evropa, najveći deo projektovanja njene stvarne moći", ocenjuje profesor Jović.

Navodi da imamo novu mentalnu mapu: Ako je granica zapada i istoka u Ukrajini, ili ispred Ukrajine, ili na kraju, onda je Zapadni Balkan na zapadu.

Poručuje da to treba iskoristiti i da je Zapadni Balkan pokazao da je svestan toga.

Oštrije poruke Beogradu iz Prištine

Nemački kancelar je ipak pazio da oštrije poruke Beogradu pošalje iz Prištine. Iz Prištine je predsednik Srbije čuo da bi konačni sporazum trebalo da reši priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova. Šolc je odgovorio: "Rekao sam samo ono što je očito".

"Ne bih rekao da je ovo iznenađenje u diplomatskom smislu, on je iskoračio, pa je decidno izneo stav da očekuje priznanje, ali taj stav Nemačke se dobro znao. Srbija je u tom smislu jasna sa svojom politikom da nema konačnog rešenja bez kompromisnog rešenja i to je važno što je pomenuto i u zajedničkom obraćanju predsednika Vučića i kancelara Šolca. Oni su rekli `sada korak po korak`", istakao je Stefan Surlić s Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da Nemci misle da je kraj procesa priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, Srbija misli to što piše.

"Svi imaju svoje ideje u glavi šta bi trebalo da bude, ali taj kraj procesa je za sada daleko s obzirom na nedoumice koje postoje, otpor Srbije, mislim da treba na male korake da se usredsredimo. Reč je o sporazumu o nestalim licima, energetici, eventualno tablicama, itd, treba da učinimo male korake o normalizaciji odnosa sa Albancima na KiM", smatra Zečević. 

Koja je dobra vest

I dok je za oko mesec dana, od berlinskih do beogradskih razgovora, izoštrio ton, kancelar Šolc je u Beograd ipak doneo i dobru vest. Kad kaže podrška evrointegracijama, on to stvarno i misli, naglasio je.

I predsednik Vučić u tome vidi novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu. Pitanje je, međutim, da li su Srbiji - usaglašavanje spoljne politike i priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, ispostavljeni kao uslovi na tom putu.

"Rekli smo da su neki stavovi bili neprijatni za naše uši, ali nije nešto što je bilo neočekivano. Nas to ne treba da obeshrabri kada govorimo o tome šta je cilj, a to je da prigrlimo sve mogućnosti kada se budu otvorile na evropskom putu. Naravno, ne po cenu odricanja od teritorijalnog integriteta, to se prosto neće desiti. Istorija EU je istorija kompromisa i asimetričnih rešenja. Verujem da će ta mogućnost biti ostavljena i Srbiji", očekuje Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

Srbija i Nemačka ove godine trebalo bi da knjiže 7.5 milijardi evra trgovinske razmene, za četvrtinu više nego prošle. Procenjuje se da je posao oko 650.000 ljudi u Srbiji povezan sa nemačkim firmama.

Energetska zavisnost od Rusije i, kako se ocenjuje, identitetska povezanost, navode se kao drugi tas na vagi. Srbija je strateški opredeljena ka Evropskoj uniji. Ako je suditi po procenama grčkog premijera, Zapadni Balkan bi do članstva mogao 2033. godine.