Podele oko Zakona o zabrani diskriminacije

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić uveren je da bi izmene Predloga zakona o zabrani diskriminacije mogle da izazovu proteste političkih stranaka i nevladinih organizacija, a ukoliko izmena ne bude, postaviće se pitanje "razloga zbog kojih je do svega ovoga došlo".

Prema Ljajićevim rečima, radi se o "najboljem zakonu u kome su sublimirana mišljenja i struke i javnosti".

"Plašim se da se iza ovoga krije pre svega namera da se politički utiče na dešavanja u zemlji i da je za ove verske zajednice sporan ceo zakon, što je mnogo opasnije", istakao je Ljajić.

Ljajić smatra da ima pokušaja manipulacije pojedinih medija i političkih stranaka odredbama dva člana Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koja se pominju kao sporna.

Ta dva člana ni po čemu ne bi trebalo da budu sporna jer je jedan predložilo Ministarstvo vera, naglasio je Ljajić.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, kaže da Vlada nije povukla Predlog zakona o zabrani diskiminacije da ga ne bi donela, već da bi se o njemu postigao konsenzus.

Čiplić je rekao da će zakon protiv diskriminacije "vrlo brzo" biti vraćen Skupštini Srbije kako bi bio usvojen u martu.

"Zakon će ponovo vrlo brzo biti vraćen u skupštinsku proceduru nakon dogovora sa grupom tradicionalnih crkava koje su izrazile dilemu oko dva zakonska člana", rekao je Čiplić.

Šefica poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija smatra da je potrebno ukloniti dileme u predloženom zakonu o zabrani diskriminacije zbog kojih je taj vladin predlog povučen iz skupštinske procedure.

Kolundžija ocenila je da je pre dostavljanja zakona u skupštinsku proceduru trebalo razgovarati o dilemama, ako su postojale, i otkloniti ih blagovoremeno.

Prema njenim rečima, pitanje koje su verske zajednice postavile nije sporno.

Obaveza Vlade je da ima dovoljno sluha i razumevanja za različite interese svih na koje se zakonska regulativa odnosi i koji od primene zakona mogu imati posledice, i da te različite, često suprotstavljene, intrese uskladi, navela je Kolundžija.

Reakcija verskih zajednica opravdana

Šef poslaničkog kluba "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić smatra da je logično da se crkva uključi u raspravu o zakonu od koga može da ima posledice i da je reagovanje verskih zajednica opravdano.

"Jednoga dana bi neko mogao da kaže da je neki sveštenik izvršio diskriminaciju bračnog para istog pola, jer nije hteo da ih venča", istakao je Nikolić i dodao da je neshvatljivo da neko od crkava traži da promeni mišljenje o moralu, pogotovu od Srpske pravoslavne crkve koja je ortodoksna i ne menja svoje stavove.

Prema rečima šefa poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije Miloša Aligrudića, svaka intresna grupa, pa i verske zajednice, ima legitimno pravo da u javnosti vrši legitimni pritisak za zaštitu svojih intresa.

Zakon o zabrani diskriminacije zaslužuje dužu javnu raspravu pre usvajanja konačne verzije kako bi se izbegli nesporazumi, naveo je Aligrudić.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić smatra da je zakon trebalo povući iz procedure, jer se "ne može usvajati nešto što je neprirodno za područje Srbije".

Verske zajednice s pravom su reagovale, a predloženi zakon treba doraditi u pogledu onih pitanja koja su postavile crkve, naglasio je Ilić.

Crkve i verske zajednice pozdravile odluku Vlade

Tradicionalne crkve i verske zajednice, pozdravile su mudru odluku Vlade da pomenuti Predlog o zabrani diskriminacije povuče na doradu, navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju.

Nedostatak Predloga zakona je taj što on može dovesti do sukoba prava kojima se Predlog bavi i prava na slobodu izražavanja verskih uverenja, učenja i zaštite moralnih vrednosti. Na taj način bi bila dovedena u pitanje primena niza odredbi predloženog zakona.

Verske zajednice smatraju da iz teksta Predloga zakona nije jasno da li im se ograničava pravo da propovedaju tradicionalne porodične vrednosti, kao što je na primer sklapanje braka muškarca i žene, upravo onakvog kako je definisan u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i sloboda.

U saopštenju se navodi da se pojedine izjave u javnosti mogu tumačiti i kao vid diskriminacije tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a posebno optužbe da su protiv protiv ispunjavanja uslova za belu Šengen listu.

U saopštenju se dodaje i da njihov zahtev za preispitivanje Predloga nije bio napad ni na koga.