Oko: Srbija posle posete Šolca i nedolaska Lavrova

Poseta šefa ruske diplomatije Beogradu Sergeja Lavrova, koja je planirana za ponedeljak nije realizovana, pošto Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora nisu dale dozvolu za prelet aviona kojim je Lavrov trebalo da doputuje u Beograd.

S druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc danas je boravio u Beogradu, a poruke koje je doneo nisu bile prijatne: Od Srbije je zatražio da se priključi sankcijama EU koje su uvedene Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na zajedničkoj konferenciji za medije rekao da je Šolc doneo nadu na Zapadni Balkan, kada je reč o evrointegracijama, ali i istakao da je danas prvi put čuo da je uslov za to međusobno priznanje Beograda i Prištine.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović rekao je da je jako dobro što je došlo do posete i da se i očekivalo da ćemo imati priliku da čujemo jasne i iskrene poruke.

"Deo razgovora bio je prijatniji, kada je govoreno o nekim temama, ali i manje prijatan kada je govoreno o nekim drugim, ali dobro je što je došlo do razgovora. Nadao sam se da će se naći najmanji zajednički sadržalac, čak i oko tema u kojima se ne možemo složiti. To može biti to da se u najmanju ruku očuvaju mir i stabilnost u regionu. Ono što je predstavljalo neprijatnu novinu je ono što smo u Prištini čuli i što pokazuje da se Nemačka prvi put pridružila SAD u tome što je napustila princip konstruktivne dvosmislenosti", rekao je Starović.

Kada je reč o stavu da Srbija na kraju procesa treba da prizna nezavisnost Prištine, ne postoji ni najmanja saglasnost, rekao je Starović.

"To ne znači da treba da se durimo i napustimo pregovore, treba da mu ostanemo posvećeni", istakao je Starović, dodajući da je medijator u pregovorima Evropska unija koja je mandat dobila od Ujedinjenih nacija, i da je njen mandat da vodi pregovore o sveobuhvatnoj normalizaciji.

Dejan Jović: Na momente ledena atmosfera 

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Beogradu Dejan Jović okarakterisao je današnju konferenciju za medije Vučića i Šolca kao na momente i ledenu, iznenađujuću.

I on kaže da je dobra sama činjenica da je kancelar došao i pokazao interes za Zapadni Balkan.

"S ratom u Ukrajini postavlja se pitanje budućnosti celog evropskog prostora. Imamo novu mentalnu mapu: Ako je granica zapada i istoka u Ukrajini, ili ispred Ukrajine, ili na kraju, onda je Zapadni Balkan na zapadu. To treba iskoristiti, Zapadni Balkan je pokazao da je svestan toga", rekao je Šolc.

Ukazao je na to da su neka pitanja na Balkanu rešena, poput nastavka ideje "Otvoreni Balkan", prijateljskog gesta patrijarha Porfirija prema Severnoj Makedoniji i promene vlasti u Crnoj Gori koja nije dovela do građanskog rata ili neke nemoguće situacije.

"Ostaje pitanje BiH na koju će se i nemačka spoljna politika uskoro opet fokusirati", napomenuo je Jović.

Surlić: Šolcove poruke i za nemačku javnost 

Na pitanje kako su nemački mediji komentarisali Šolcevu posetu Beogradu, docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kaže da iako je dobila posebnu pažnju u svim informativnim emisijama, nije mogao da prepozna neki teški ton.

"Naznačeno je da je Srbija tradicionalni prijatelj sa Rusijom i jedna od Šolcovih misija bila je da ubedi Srbiju u perspektivu članstva u EU, ali i usaglasi spoljnu politiku sa EU", rekao je Surlić.

Kaže da se osećala tenzija na samoj konferenciji za medije, kao i da je Šolc hteo da pošalje poruku i za unutrašnju javnost, jer kažu da je preblag prema Rusiji i njenim prijateljima.

"Sankcije bi donele više štete Srbiji nego Ruskoj Federaciji"

Starović napominje da ako već ne može da postoji razumevanje za naše tradicionalne odnose sa Ruskom Federacijom i po tome što je značajna kao "štit" u SB UN, onda bi taj argument jednakih aršina koje Nemačka primenjuje mogao imati nekog efekta.

"Šolc je više puta govorio da sankcije prema Ruskoj Federaciji moraju biti snažne, ali da ne smeju nanositi više štete Nemačkoj, nego Ruskoj Federaciji. Svakome je jasno da bi bilo kakve sankcije koje bi eventualno Srbija uvela Ruskoj Federaciji, nanele više štete Srbiji, nego Rusiji", ističe Starović.

Problematično je, smatra, što se uvodi novina gde se traži da države koje su u procesu pridruživanja, u potpunosti počnu da primenjuju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

"Takvo vezivanje punog usaglašavanja ne može biti opravdano kada vidimo naše susede. Albanija i Severna Makedonija su stoprocentno usaglasile svoju politiku sa Briselom, a nemaju nikakav napredak ka putu u članstvo EU", smatra Starović.

Šta o sankcijama misle birači u Nemačkoj

Jović kaže da je očekivao jasnu poruku, jer bi se trebala uzeti u obzir pozicija Nemačke nakon rata u Ukrajini.

"Nemačka je puno izgubila sa tim ratom i postoji opasnost da izgubi još više. Njena istočna politika je u potpunosti sada dovedena u pitanje. S druge strane, u ekonomskom smislu zaustavljanje Severnog toka je veliki problem za Nemačku i neuspeh. Nemačka u okviru EU sebe vidi kao predvodnika. Ona smatra da su jugoistočna, centralna i istočna Evropa, najveći deo projektovanja njene stvarne moći", ističe Jović.

Nemačka, dodaje Jović, strahuje da bi ovaj rat ojačao Kinu, SAD.

"A odnosi između Nemačke i SAD zavise u velikoj meri od toga da li će Tramp ponovo doći na čelo SAD što bi Nemačku stavilo u tešku poziciju. Nemački birači, jedan veliki deo smatra da one zemlje koje nisu uvele sankcije profitiraju na činjenici da su druge zemlje uvele sankcije i da od toga imaju velike štete", rekao je Jović.

Specijalno izdanje emisije Oko posvećeno poseti nemačkog kancelara možete pogledati u snimku na početku teksta.