Joksimović: Neuvođenje sankcija Rusiji neće nas zaustaviti, ali će nas usporiti na evropskom putu

Jadranka Joksimović ističe da je novi politički kredo koji postoji u EU usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom i da oko toga nema dileme.

"Postoji pregovarački proces, on je jasan, striktan i ima svoja pravila i precudure. Postoji nešto drugo što je aktuelni politički trenutak koji menja očekivanja i podiže politička očekivanja. Ako je nekada politički kredo strateške opredeljenosti zemlje bila ekonomska integracija i vladavina prava, sada je to postaje zajednička spoljna i bezbednosna politika", objasnila je Joksimovićeva.

Ističe da u tom smislu ne može niko da zaustavi Srbiju na evropskom putu kada je reč o proceduri samo zbog toga što se nismo pridružili sankcijama, ali da će nas to svakako usporiti.

"Naravno da će nam biti teže, ali to ne znači da mi u reformskom procesu nismo spremni da nastavimo integracije i ja očekujem, s obzirom na to da smo pokazali jasan politički stav u pogledu osude kršenja teritorijalnog integriteta i uopšte rata koji se dešava, da smo iskazali ono što je činjenica da Srbija nije politički neutralna zemlja", navela je ministarka.

Kada ste pridružena zemlja u procesu evropskih integracija niste politički neutralni, vojno da, ali politički ne, dodaje Joksimovićeva.

"Mi smo to iskazali glasajući za sve relevantne rezolucije u telima UN. To je nešto što se vrednuje i da ćemo u tom smislu imati saglasnost država za dalji evropski put. Međutim, očekujem da će pojedine države članice postaviti pitanje neusklađivanja Srbije sa režimom sankcija prema Ruskoj Federaciji kao jedan od glavnih uslova koji će ih možda motivisati da nam ne daju podršku da otvorimo idući klaster 3, za koji smo spremni – konkurentnost i inkluzivni rast, ali bitno je da smo se mi dokazali reformama i da smo time pokazali da je Srbija na evropskom putu", naglasila je Joksimovićeva.

Na pitanje da li je ona lično za uvođenje sankcija Rusiji, kaže da je uvek smatrala da se mi držimo našeg pregovaračkog procesa i da moramo da pokažemo da osuđujemo i rat i kršenje teritorijalnog integriteta ma ko da je u igri, čak i kada su vam prijatelji u pitanju.

"Apsolutno smatram da je trebalo da glasamo za sve rezolucije za koje smo glasali. Što se tiče pitanja sankcija, to je jedno specifično pitanje koje je poseban režim autonomnih mera koje mi, što se tiče pregovaračkog procesa, zaista nismo u obavezi (da ispunimo). Ja se držim pregovaračkog procesa, ali da li će to neko od nas tražiti u budućnosti – pa naravno da hoće", ističe ministarka.

Naglašava da je teško govoriti o sankcijama građanima Srbije koji su osetili šta one znače.

"Rusija je velika sila, ovde se radi o nekim većim strateškim i globalnim pitanjima i u tom smislu za nas to nije lako. Ali da li ćemo ako hoćemo da budemo članica EU i da pokažemo da smo deo zajedničkog odgovora – ja očekujem da se to pitanje sigurno u budućnosti postavlja. Da li sada ima svrhe uvoditi sankcije u ovom trenutku – iskreno da kažem, ne znam da li bismo time nešto posebno dobili ni izgubili", poručila je ministarka.

"Istraživanja o podršci EU vrlo često odgovaraju na trenutne sentimente"

Ističe da Srbija već osam godina aktivno radi na procesu pridruživanja EU.

"Koristimo evropske fondove, mi smo u svim reformskim poduhvatima i svemu onome što smo za ovu zemlju uradili u poslednjih osam do deset godina najviše zahvaljujući tome što smo na jasnom evropskom putu i što smo uozbiljili evropsku priču", navela je Joksimovićeva.

Kada je reč o istraživanju podrške građana članstvu EU, Joksimovićeva kaže da su ona takva da vrlo često odgovaraju na trenutne sentimente.

"U poslednjih osam godina svako istraživanje javnog mnjenja je bilo u korelaciji sa tada aktuelnim trenutkom. Padalo je drastično kada su bili izazovi vezani za Kosovo i Metohiju, padalo je drastično i sada kada je došlo do rata u Ukrajini zbog osećanja da nas neko pritiska da uvedemo sankcije Rusiji – to su činjenice. Ako pitate građane da li će sutra na referendumu glasati protiv ulaska Srbije u EU nisam sigurna da me ubedilo ijedno istraživanje u poslednjih nekoliko godina da je to tako", navela je ministarka.

"Podrška građana Evropske unije je manja nego u Srbiji samoj Evropskoj uniji u smislu funkcionalnosti i potrebe da se menja, da bude efikasnija, ali niko nije potegao pitanja izlaska iz EU, već naprotiv, dogovaraju se kako da zajednički idu u nabavke gasa, nafte, kako da se diverzifikuju, kako da budu što stamostalniji u interesu građana i njihove bezbednosti", dodala je.

"Važno da se pokaže da su mir, prosperitet i stabilnost evropske vrednosti"

Dan Evrope je neraskidivo povezan sa Danom pobede, zato što evropski projekat kao projekat mira nije nastao u Evropi koja je bila vekovima mirna, nego u Evropi koja je vekovima krvarila, međusobno ratovala, evropski narodi koji su satirali jedni druge vekovima i naravno da smo i mi kao Srbija deo evropske istorije, burne i teške i upravo zato ova dva dana su usko povezana, kaže ministarka.

"Nakon Drugog svetskog rata, Šumanova deklaracija je označila formalizaciju jedne ideje koja je dugo postojala, a bilo je vrlo teško postići je – to je da Evropa bude ujedinjena, mirna, stabilna, da evropski narodi budu solidarni, usmereni jedni na druge, da žive u miru i prosperitetu", navela je Joksimovićeva.

Ističe da je taj mir dugo bio neprekinut. "Bile su i devedesete i mi vrlo dobro znamo šta znači ne biti deo Evrope, šta znači biti izolovan i sam i ne uvek u klubu koji na kraju odlučuje o nečemu. Danas je takođe velika i bez presedana kriza na tlu evropskog kontinenta", kaže ministarka.

Kaže i da je ovo Dan Evrope, a ne samo Evropske unije. "Mi pripadamo evropskom kontinentu i težnje nas kao pridružene zemlje, jer Srbija je pridružena zemlja Evropskoj uniji u procesu pristupanja, i imamo i svoja prava i svoje obaveze", kaže ona.

"Smatram da nikada više u poslednjih nekoliko decenije nije bilo važno da se pokaže da su mir, prosperitet i stabilnost one vrednosti i tekovine koje su usađene u generacije evropskih naroda kao težnja i nada i na tome mora da se radi", poručila je Joksimovićeva.

Ukazuje da se naslušala o propasti EU, ali da osim Velike Britanije, koja je uvek bila nešto drugo u istorijskom smislu i konceptu evropskog jedinstva, nijedna zemlja se nije odlučila da izađe iz Unije.

Ističe da su u pojedinim zemljama članicama bili vrlo niski procenti poverenja u EU.

"Međutim, niko se nije odlučio da izađe. Naprotiv, sada se osnažuju, ujedinjuju, jačaju, traže zajedničke odgovore svideli se oni nama ili ne. To je način na koji veliki projekti moraju da fukcionišu da bi mogli da opstanu", zaključila je ministarka.