Krstić: Poenta susreta u Berlinu je da Nemačka preuzme kormilo u dijalogu Beograda i Prištine

Milan Krstić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, izjavio da su za nas dve najteže teme u ovom trenutku: prva je dijalog Beograda i Prištine, koji je u zastoju od 2017. godine, a druga naš odnos prema ratu u Ukrajini i da li ćemo uvesti sankcije Rusiji i na koji način bi to moglo da ima reperkusije na naš evropski put.

"To su dve ključne, ne samo spoljnopolitičke već i političke teme. O tome će se prevashodno razgovarati, uz dodatak svih onih tema koje su na stolu, poput drugih regionalnih pitanja poput BiH i bilateralnih i političkih odnosa Srbije i Nemačke", rekao je Krstić.

Prema njegovim rečima, prvobitna poenta ovog susreta je da Nemačka i nemački kancelar ovim pokušavaju da preuzmu kormilo u dijalogu Beograda i Prištine.

"Ako pogledamo istoriju dijaloga Beograda i Prištine, on je od 2011. do 2016, kada su postizani dogovori, uglavnom bio navođen iz Berlina. Tada je Angela Merkel bila osoba koja je po potrebi vršila pritisak, posredovala, sećamo se onog pritiska 2011. u vezi sa povlačenjem onoga što su Nemci zvali paralelne institucije na severu, koji je kasnije doveo i do Briselskog sporazuma 2013. godine, zatim pritisaka i na Prištinu u vezi sa ZSO 2015, kada je postignut sporazum koji je precizirao principe kako će SZO biti osnovana. Od 2011. do 2016. Nemačka je bila glavni akter", kaže Krstić.

Sinergija transatlantskih aktera

Naglašava da od 2017. godine imamo razmimoilaženje SAD i Nemačke u tom pogledu.

"Donald Tramp je prestao da bude vetar u leđa tom evropskom kormilu koje je navodilo dijalog. Kasnije je uz Grenela i sam započeo paralelni dijalog, najpre oko ekonomskih pitanja. Sada imamo novu situaciju, novu vladu u Nemačkoj, Bajdena na staroj poziciji SAD koji podržava Nemačku kao primarnog aktera. To znači da imamo sinergiju transatlantskih ključnih aktera. Nemačka u ovom trenutku pokušava da se u ime EU vrati na ključnu poziciju", naveo je Krstić

Prema njegovim rečima, biće zanimljivo videti i kako će Francuska da se postavi, jer je delovalo da u nekim pitanjima Francuska i Nemačka nisu bile jednako fleksibilne oko mogućeg konačnog rešenja. Delovalo je, dodaje, da su čak i Amerikanci u nekom trenutku bili fleksibilniji.

"Ovo je analogija i preuzimanje onih uspešnih recepata iz ugla Berlina Angele Merkel kako da se pomogne u napretku dijaloga Beograda i Prištine", istakao je Krstić.

Šolc, napominje, sada ima i veći ucenjivački potencijal, ali veruje da ima i šta da ponudi.

"U Evropi se, imajući u vidu kakva je geopolitička situacija, ozbiljno razmatra mogućnost bržeg učlanjivanja određenih kritičnih zona, kako vide oni u EU. Zapadni Balkan je ključna zona u tom smislu, kritična u smislu da postoji mogućnost za širenje ruskog uticaja, da nije integrisana u EU. Postoji mogućnost da se predoče posledice ukoliko se, na primer, ne usvoje sankcije Ruskoj Federaciji ili ukoliko se ne napreduje u dijalogu. Ne mislim da će to biti konkretno ucene, već pre svega da se može predočiti neka šansa", napominje Krstić.

Šolc će imati više razumevanja nego drugi lideri EU

Smatra da u ovom trenutku može da bude ponuđena neka baš konkretna šansa, ali može perspektiva bržeg pristupanja.

"Šolc će imati više razumevanja nego neki drugi evropski lideri. Šolc je čovek koji razume jezik toga koliko je gas bitan, koliko to utiče na radna mesta i privredu. Da je samo do Šolca, verujem da bi lako moglo da mu se objasni zbog čega sve Srbija bi imala probleme ukoliko uvede sankcije Rusiji", ukazuje Krstić.

Navodi da Šolc kao kancelar ima najveći autoritet u Nemačkoj, ali je činjenica da je ograničen delovanjem koalicionih partnera, koji su dosta radikalniji u ovom aspektu.

"Zeleni su od starta u agendi imali emancipaciju od ruskog gasa, liberali su zahtevali prestanak gradnje Severnog toka 2, a Šolc je, kao i njegove socijaldemokrate, podržavao taj projekat tradicionalno i u vladi Angele Merkel predano je radio na realizaciji tog projekta. Imali su mnogo pragmatičniji odnos saradnje sa Rusijom nego Zeleni i liberali", naveo je Krstić.

Smatra da su u Berlinu svesni da je u Srbiji tehnička vlada, neće biti konkretnih ucena i pretnji, ali da bi Srbija trebalo da se svrsta uz EU i da nastavi put ka EU.

"A fokus u saopštenjima će biti na dijalogu Beograda i Prištine i eventualno da li će uskoro biti novih sastanaka, da li će se večeras makar neformalno sresti Vučić i Kurti, to su stvari koje će biti u fokusu", zaključio je Krstić.