Godina Maroka u Srbiji i Srbije u Maroku – čvrste diplomatske i prijateljske veze

"Maroko u Srbiji, Srbija u Maroku" naziv je manifestacije koja počinje u utorak, 1. marta u Muzeju Pošte Srbije, predstavljenjem specijalne kolekcije poštanskih markica dve zemlje.

Povodom 65 godina diplomatskih odnosa Srbije i Maroka, ambasador Mohamed Amin Belhaz najavljuje u intervjuu Radio Beogradu 2 bogat kulturni program. Sa ambasadorom je razgovarala Milena Božović Manić. 

Srbija i Maroko ove godine obeležavaju 65 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Kako biste opisali odnose Maroka i Srbije danas?

Da budem potpuno iskren, veoma sam zadovoljan impulsom koji u ovom trenutku imaju odnosi naše dve zemlje. Naše diplomatske odnose karakteriše snažno prijateljstvo, zbližavanje stavova o pitanjima od zajedničkog interesa, spremnost na usaglašavanje stavova u međunarodnim telima i, što je najvažnije, zajedničko razumevanje nacionalnog suvereniteta i odbrane teritorijalnog integriteta naše dve nacije.

Prošle godine ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, boravio je u zvaničnoj poseti Maroku, tokom koje je sa svojim marokanskim kolegom gospodinom Naserom Buritom dogovorio proslavu ovog značajnog jubileja proglašenjem 2022. godine "godinom Maroka u Srbiji" i "godinom Srbije u Maroku", što predstavlja jasnu odrednicu i pokazatelj koliko su čvrste prijateljske veze naše dve bliske države.

Naveli ste da će ova 2022. godina biti godina Maroka u Srbiji i Srbije u Maroku. Na koji način planirate da približite naše dve zemlje? Sa kojim srpskim institucijama ćete raditi ovde na organizovanju planiranih događaja?

Kako bi obeležila ovu radosnu godišnjicu, naša Ambasada je u saradnji sa srpskim i marokanskim partnerima razradila obiman i temeljan program koji pokriva mnoge gradove Srbije i koji se održava tokom čitave godine. Aktivnosti koje organizujemo posebno će se fokusirati na polje kulture i umetnosti, u skladu sa činjenicom da Novi Sad ove godine nosi titulu Evropske prestonice kulture.

Osim toga, važno je istaći da će godina Maroka u Srbiji svečano otpočeti, ili diplomatski rečeno, biti inaugurisana, 1. marta, objavljivanjem zajedničkog izdanja poštanskih markica Pošte Srbije i Barida al Magriba (Pošte Maroka). Uz to biće upriličena i prigodna izložba marokanske filatelije u prostorijama Poštansko-telegrafsko-telefonskog muzeja u Beogradu, koja će biti otvorena za posetioce od marta do maja 2022.

Pored toga, marokanski muzički bend "Šalaban", koji izvodi kombinaciju džeza i marokanske tradicionalne gnava muzike, održaće koncert 8. marta u operi i teatru "Madlenijanum" u Beogradu, a zatim i 9. marta, u Hali 1 Novosadskog sajma.

Iskoristio bih ovu priliku da pozovem građane Srbije da prisustvuju održavanju ova dva događaja i na taj način, zajedno sa nama, proslave značajnu godišnjicu. Biće to takođe fina prilika za ljude u Srbiji da otkriju lepotu i čari marokanske muzike.

Tu svakako nije kraj kulturno-umetničkim dešavanjima koje pripremamo, pa tako trenutno planiramo da organizujemo festivale marokanskog filma u brojnim gradovima širom Srbije kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak, kao i izložbu marokanskih i jugoslovenskih arhiva, fizičkih i vizuelnih materijala u Arhivu Jugoslavije, u Beogradu.

Na polju poslovanja i trgovine, Ambasada Maroka, u saradnji sa marokanskom institucijom "La maison de l'Artisan", namerava da u maju ove godine organizuje forum na kojem će privredni subjekti specijalizovani za tržište tradicionalnih dobara i proizvoda iz obe zemlje moći da razmene svoja iskustva i dosadašnje najbolje prakse.

Tokom ove manifestacije, biće upriličena i izložba tradicionalnih marokanskih dobara i predmeta, gde će vredne zanatlije imati priliku da prikažu umetnost izrade ovih specifičnih proizvoda kao i stare zanate. A ukoliko zdravstveni i epidemijski uslovi to dozvole, dovešćemo i nekoliko marokanskih majstora da pokažu srpskoj javnosti kako se stvaraju ove tradicionalne rukotvorine.

U narednim nedeljama biće objavljena i detaljnija obaveštenja o novim umetničkim i kulturnim aktivnostima u partnerstvu sa festivalima Artlink i Etnofest.

Dakle, sve u svemu, srećan sam što mogu da kažem da će Srbi iz brojnih gradova dobiti priliku da saznaju više o marokanskoj umetnosti i kulturi, da se upoznaju sa sličnostima između naše dve države, kao i mogućnostima koje naše zemlje poseduju.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, želim da zahvalim svim našim srpskim partnerima bez čije saradnje ova proslava ne bi bila moguća, a to su ministarstva spoljnih poslova i kulture i informisanja, Pošta Srbije, Gradske skupštine Beograda i Novog Sada, opera i teatar Madlenijanum, Arhiv Jugoslavije, Kinoteka i sve druge institucije Srbije koje su učestvovale u organizaciji predstojećih događaja.

Kada će se održati Dan Srbije u Maroku, i ko će iz naše zemlje biti prisutan tog dana, na obeležavanju?

Namera naša dva ministra spoljnih poslova bila je da se tokom čitave godine proslavlja prijateljstvo Maroka i Srbije. Naša ambasada je za početak te proslave izabrala upravo 1. mart, kao simboličan datum koji zapravo predstavlja tačan dan uspostavljanja diplomatskih odnosa između naših zemalja pre 65 godina.

Sa srpske strane, ja sam siguran da vaš ambasador u Rabatu, gospodin Ivan Bauer i njegov stručni tim, pripremaju dobar i kvalitetan program za obeležavanje ovog značajnog jubileja i predstavljanje marokanskom narodu bogate kulture vaše zemlje.

Uveren sam, takođe, da će u tom poduhvatu naići na otvorena vrata svih marokanskih institucija spremnih da sarađuju sa njim, kako bi uspeh ovog značajnog događaja bio zaista potpun.

Vaša zemlja je od početka bila na srpskoj strani kad je reč o nepriznavanju takozvanog Kosova. Kakav je stav Maroka prema tom pitanju danas? Da li ste možda posetili neki od starih srpskih manastira na Kosovu i Metohiji?

Stav Kraljevine Maroko prema pitanju Kosova i Metohije je principijelan stav. Moja zemlja ne podržava separatizam i protivi se svim pokušajima ugrožavanja nacionalnog jedinstva i integriteta država, pa stoga Maroko smatra Kosovo sastavnim delom Srbije.

Istovremeno, Maroko podržava i podstiče politički dijalog Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu, u cilju pronalaženja trajnog i mirnog rešenja ovog pitanja.

Nažalost, nisam imao priliku da posetim ovaj živopisni kraj Srbije, bogat istorijom i brojnim spomenicima, ali sam pogledao veliki broj dokumentarnih filmova o prelepim srednjovekovnim manastirima koji krase jug Srbije.

Definitivno bih voleo da posetim Kosovo i Metohiju, čim se za to bude ukazala prilika.

U kojim oblastima vidite najveći potencijal za kulturno-obrazovnu saradnju naše dve zemlje, šta bi se moglo unaprediti u našoj trgovinskoj saradnji?

Otkad sam stupio na ovu dužnost, unapređenje kulturne saradnje Maroka i Srbije je jedan od prioriteta koje sam sebi postavio. U skladu sa tim, Ambasada je do sada organizovala mnoge kulturne događaje poput tradicionalnog marokanskog sela na kalemegdanskom šetalištu 2017. godine, zatim modnu reviju marokanskog kaftana 2018. godine i mnoge druge manifestacije čiji je cilj predstavljanje marokanske kulture srpskoj javnosti.

Pored toga, Maroko je kao počasni gost učestvovao na Beogradskom sajmu knjiga 2018. godine, tokom kojeg je zvanična delegacija predvođena marokanskim ministrom kulture posetila Srbiju kako bi se upoznala sa procesom realizacije programa saradnje u toj oblasti.

Trenutno blisko sarađujemo sa kabinetom Maje Gojković, potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja, na pripremama za njenu zvaničnu posetu Maroku, tokom koje će biti potpisano nekoliko važnih sporazuma u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i kinematografske saradnje.

U oblasti obrazovanja, Maroko je ove godine omogućio 15 stipendija za srpske studente koji žele da nastave studije u Maroku u različitim disciplinama, kao što su inženjerstvo, arhitektura, poljoprivreda i mnoge druge specijalnosti.

Stoga, želeo bih da ohrabrim studente u Srbiji da se prijave za ove stipendije koje ne samo što će im pružiti pristup dobrim obrazovnim institucijama, već im mogu omogućiti da istraže i upoznaju Maroko.

Što se tiče ekonomske saradnje, sa zadovoljstvom mogu da saopštim da se trgovinska razmena između naše dve zemlje utrostručila u poslednjih nekoliko godina, uprkos negativnim efektima pandemije. I pored toga, mi vidimo ogromne mogućnosti za dalja ulaganja i partnerstva u toj oblasti. S tim u vezi, cilj nam je da ove godine održimo Marokanski srpski poslovni forum u okviru 3. zasedanja zajedničke ekonomske komisije, kako bismo unapredili našu ekonomsku saradnju.

Kako će izgledati turistička sezona u Maroku ove godine, kakva su vaša predviđanja? Srbi vole da putuju u vašu zemlju – možete li nam reći da li će situacija sa koronavirusom uticati na letnju sezonu ili ne i da li uskoro možemo očekivati direktan let iz Beograda za Rabat?

Optimista sam, i čvrsto verujem da su sa ponovnim otvaranjem naših nacionalnih granica od 7. februara tekuće godine izgledi za ovu turističku sezonu veoma pozitivni i povoljni. Maroko se trenutno nalazi na zelenoj listi mnogih zemalja širom sveta, i to zbog visoke stope vakcinacije – trenutno je vakcinisano oko 70 odsto stanovništva.

Vlada Maroka stavila je u sprovođenje plan za vanredne situacije "težak" skoro 200 miliona evra kao vid podrške ekonomskim činiocima turističkog sektora, nakon gubitaka koje su doživeli tokom izolacije usled pandemije kovida-19.

Sada je cilj da se potpuno vratimo na utabani put i da premašimo broj od 13 miliona turista zabeležen u 2019. godini, čime je Maroko zvanično postao turistička destinacija Afrike broj jedan.

Sporazum o vazdušnom saobraćaju potpisan je 2017. godine između Srbije i Maroka, a u Maroku su 2019. održani i sastanci s ciljem uspostavljanja direktne linije između Maroka i Srbije. Međutim, pandemija nam se desila. A kao što svi znamo, to je najviše pogodilo avio-kompanije. Ipak, sada kada se međunarodna putovanja vraćaju u normalu, učinićemo ovo pitanje jednim od prioriteta u našoj bilateralnoj agendi.

Na osnovu svega rečenog, pozivam sve svoje prijatelje Srbe da provedu odmor u Maroku, i uživaju u suncu, prijatnoj, toploj klimi, divnoj hrani i čuvenom gostoprimstvu našeg naroda.

Vaša zemlja je poznata po brojnim mestima svetske baštine koja su pod zaštitom Uneska, šta prvo treba posetiti kada čovek dođe u Maroko?

Kao što sam ranije pomenuo, Maroko se smatra jednom od najatraktivnijih turističkih destinacija sveta zahvaljujući svojoj dugoj i drevnoj istoriji i jedinstvenom geografskom položaju koji Maroko čini raskrsnicom između Afrike i Evrope.

Univerzitet "Al Karauine", zatim Marakeš poznat po svom noćnom životu i epitetu grada koji ne spava, kao i jedinstvenoj narandžastoj boji svojih zgrada, i svakako Rabat, glavni grad zemlje, smatraju se svetskom baštinom Uneska i spadaju u mesta koja naprosto morate posetiti prilikom boravka u Maroku.

Pored toga, moj je savet da posetite i mitsku Kazablanku, onda čuveni plavi grad na severu Maroka, pod nazivom Šefšauen i, naravno, prelepi grad Dahla na jugu zemlje, poznat po svojim neverovatnim plažama sa zlatnim peskom i po surfovanju.

Zato moj iskreni savet dragim srpskim prijateljima glasi: Spakujte se za duži boravak.

U Beogradu i Srbiji ste pet godina, šta je na vas ostavilo najveći utisak? Možete li nam reći kakvi su bili vaši utisci o zemlji u koju ste došli 2016. godine, a kakvi su danas?

Iskreno govoreći, moj je utisak da su rast i napredak koji su postignuti tokom 5 godina mog boravka ovde prilično impresivni. Zemlja je nesumnjivo doživela veliki napredak kada su u pitanju infrastruktura i veliki građevinski projekti.

Sećam se tako da kada sam prvi put došao, Beograd na vodi bio je praktično samo projekat na papiru, a sada je to realnost na terenu koja privlači mnogo turista iz celog sveta.

Čak i kada je nastupila pandemija, koja je negativno uticala na svetsku ekonomiju, vaša zemlja je uspela da ostvari jednu od najpozitivnijih stopa rasta na evropskom kontinentu, nadmašivši mnoge susedne zemlje koje su članice Evropske unije, što je nedvosmisleno ogroman uspeh.

Koja bi bila vaša životna filozofija i vaš životni moto?

Znate, ideali su ti koji su me oduvek vodili tokom mladosti kao važni putokazi na životnom putu. Govorim o principima kao što su otvorenost prema svetu i tolerancija prema drugima, koje sam uvek smatrao osnovnim postulatima neophodnim za pozitivan razvoj ličnosti i dobrobit, i pojedinaca, i čitavog društava.

Međutim, sa iskustvom koje sam sticao tokom vremena, naučio sam da ideali sami po sebi nisu dovoljni. Oni moraju biti praćeni akcijom, zalaganjem, radom i istrajnošću kako bismo uspeli da ostvarimo snove u ovom životu.

Dakle, ukoliko bi trebalo da izdvojim svoj životni moto, to bi bilo sledeće: "Zdravo, tolerantno društvo, otvoreno prema svetu, plod je delovanja svakog pojedinca koji učestvuje u njegovom formiranju".