Berlinski proces i Otvoreni Balkan u dva koloseka, put do zajedničkog tržišta

Čini se da je sa odlazećim premijerom Crne Gore otišla i isključivost da se oni nikada neće pridružiti Otvorenom Balkanu. Zdravko Krivokapić nije video razliku između Berlinskog procesa i incijative koja dolazi od lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Ili, ipak jeste, jednu. U prvom smo vođeni, kaže, a drugu bismo sami vodili. Tu šansu vidi Dritan Abazović sada, iako je s početka bio skeptičan.

"Otvoreni Balkan doživljavam kao idejno sredstvo koje može da poboljša regionalnu saradnju i pomogne biznisu", naveo je Abazović.

A kako su više puta rekla trojica lidera, dugo čekanje na podizanje rampe iz Brisela, opredelilo ih je da pokrenu inicijativu poput Otvorenog Balkana. Nisu se povukli iz one koju je pokrenula Angela Merkel pre osam godina.

Berlinski proces je bez impresivnih, ali ne i zanemarljivih rezultata. Konkretno - ukinut je roming među zemljama Zapadnog Balkana. Beleže se i infrastrukturni i energetski projekti, do dobre saradnje, pre svega, civilnog sektora.

"Sve ono što se radi u okviru Otvorenog Balkana ide ka kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta. Takođe, Berlinski proces je rekao da je jedan od glavnih ciljeva zajedničko regionalno tržište. Međutim, Otvoreni Balkan za razliku od Balkanskog procesa ima u ovom trenutku neke konkretne rezultate i tri zemlje su se jasno opredelile. Svi ostali akteri koji odbijaju učešće u Otvorenom Balkanu rade to isključivo iz političkih razloga i nema nikakvog ekonomskog ili tržišnog argumenta", naveo je Stefan Surlić, docent na FPN-u. 

Pokretači Otvorenog Balkana nisu zainteresovani da ubeđuju i ostale zemlje da mu se priključe. Korist je, za njih, kažu, evidentna. Zeleno svetlo za Otvoreni Balkan stiglo je i od Sjedinjenih Država. Ne i bez uslova. Nedavno je Gabrijel Eskobar bio izričit, jednako članstvo svih zemalja i da ne smeta evropskim težnjama.

"Dok su u EU zvaničnici i nemački veoma stidljivi po pitanju konkretnih komentara između ostalog, što je s jedne strane vrlo teško kritikovati jednu takvu inicijativu za regionalnu saradnju koja dolazi od lokalnih zemalja a ne iz Brisela, s druge strane se oni plaše da je to na neki način konkurencija ovom projektu u kojem oni učestvuju", naveo je dopisnik RTS-a iz Berlina Nenad Radičević.

Da neće učestvovati u Otvorenom Balkanu više puta je ponovio Aljbin Kurti. I ne samo to. Berlinski proces je za njega put za integraciju šest zemalja Zapadnog Balkana. Od nemačkog kancelara očekuje da tu incijativu vrati u pažnju aktera Unije.

"Olaf Šolc se sasvim sigurno neće kao Angela Merkel baviti Zapadnim Balkanom, barem ne u prvim godinama njegovog mandata, ukoliko ne dođe do nekog bezbednosnog problema u regionu, ali s druge strane njegova šefica diplomatije iz redova Zelenih će se sasvim sigurno baviti regionom i sasvim sigurno će ona insistirati na novim projektima u okviru Balkanskog procesa", navodi Radičević.

Politička rešenja kao uslov za razvoj ekonomije 

Surlić ističe da bi, nažalost, neka politička pitanja trebalo da se reše i pre nego što se dođe do pune realizacije, a bez njihovog rešenja nema razvoja ekonomije.

"Mislim na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, mislim na stabilizaciju političkih prilika u Crnoj Gori i naravno na politički dogovor tri strane u BiH. Kada to rešimo, onda će svakako biti više članova i inicijative Otvorenog Balkana, ali i realne želje da se unapredi Balkanski proces", kaže Surlić.

Sedamnaest miliona stanovnika Zapadnog Balkana proizvodi manji bruto društveni proizvod od pet i po miliona Slovaka, a ona se ne vidi kao najrazvijenija zemlja EU, u proseku je. To je ono što treba da usmerava lidere Zapadnog Balkana, kaže Surlić, kada analiziraju da li treba da podrže nove inicijative ili i da razvijaju postojaće.