Godfri za RTS: Kada je trebalo prenosio sam oštre poruke, moj naslednik neće biti "loš policajac"

Entoni Godfri, u intervjuu Radio-televiziji Srbije, otkriva i da ih veoma brine sukob Rusije i Ukrajine, ali i koliko se radi na ostvarivanju ciljeva Vašingtonskog sporazuma, da li SAD uvek staju na stranu kosovskih Albanaca, gde nastavlja svoju karijeru, kao i koliko mu je prijala srpska hrana.

Uglavnom ćemo razgovarati na engleskom, ali moram reći da izvrsno govorite srpski, odnosno srpsko-hrvatski, kako piše u Vašoj biografiji na internetskoj stranici ambasade.

Ali moja profesorka bi rekla da sam ja samo govorio srpski.

Da li je to jedan od razloga što ste postavljeni u Beogradu?

Pre svega, hvala vam što ste me pozvali. Velika je sreća što me je predsednik Sjedinjenih Država poslao ovamo. Ukazana mi je velika čast u karijeri i zaista imam sreće što sam ovde.

Postavljeni ste 2019. godine. Tada su Amerikanci Srbiji slali poruku da ne može da sedi na dve stolice misleći na odnose s Rusijom. Da li je ta poruka pojačana i mora li Srbija sada da bira stranu?

Srbija sama odlučuje o svojoj spoljnoj politici. Sjedinjene Države ne insistiraju na tome da Srbija donese odluku, ali nadamo se da će napraviti izbor. Nadamo se i ohrabrujemo je u tome, a to i jeste naša politika, da podržavamo cilj koji je Srbija sebi postavila, napredak ka konačnom učlanjenju u Evropsku uniju. Svi naši programi i planovi podupiru taj cilj.

Rekao bih da je reč o veoma osetljivom trenutku. Poruka pre nekoliko godina bila je veoma oštra. Nije se spominjala nada. Rečeno je ne možete sedeti na dve stolice.

Nisam odgovoran za tu poruku. Odgovaram samo za onu koju sâm prenosim. Zaista se nadam da će Srbija doneti odluke koje omogućavaju dalji napredak u njoj željenom pravcu. Reći ću vam sledeće. Imao sam prilike da razgovaram sa mnogo ovdašnjih ljudi: sa srpskim vođama, predstavnicima civilnog društva.

Bila mi je velika čast što sam se juče sastao sa Njegovom svetošću patrijarhom Porfirijem, svojim susedom na Dedinju. Mislim da svi dele isti stav – nadanje da će Srbija u budućnosti činiti deo Evropske unije, da će živeti u miru sa susednim zemljama, da će biti napredna zemlja u kojoj će se poštovati međunarodni standardi o ljudskim pravima i sloboda štampe, kao i da će biti država u kojoj će se strane kompanije, a posebno američke, i tu sam subjektivan, osećati dobrodošlim, a ljudi ostvariti uspehe i želeti da tu ostanu.

Govorite o budućnosti. Koliko se ona razlikuje od sadašnjosti?

Ne razlikuje se mnogo. Ja sam Amerikanac, a mi se trudimo da budemo optimisti, da gledamo unapred i ne osvrćemo se unazad. Svesni smo istorije, ali ne živimo u prošlosti. Pokušavamo da živimo u sadašnjosti i da gledamo u budućnost. Mislim da razlika nije naročito velika.

Vidim da je ovo pravi trenutak, vidim toliko energije. Veoma mi se dopada što je mnogo energije uloženo u regionalne ekonomske integracije. U tome leži budućnost. Nadam se da će tu doći do napretka. Kao što znate, moja vlada podržava inicijativu o Otvorenom Balkanu. Mislimo da je ona dobra, pod uslovom da su sve zemlje Zapadnog Balkana dobrodošle, da se ne menja kurs i da je on u skladu s ostvarenjem cilja ulaska u Evropsku uniju.

Ali Vi ste ponosni na svoju istoriju i ne volite da je osporavaju.

Jesmo, ali i u našoj istoriji ima i mračnih stranica. Važno je da ih Amerikanci, a rekao bih i Srbi, prepoznaju i razumeju i da iz njih uče kako se na putu napretka ne bi pravile greške iz prošlosti.

Da malo razgovaramo o budućnosti. Prethodno ste bili zamenik šefa misije Sjedinjenih Država u Moskvi. Govorite ruski. Mislite li da li je tamo rat moguć, čak neizbežan?

Veoma nas brine sukob Rusije i Ukrajine. To nije situacija koju su stvorili Ukrajina ili Zapad. Do nje je dovela Rusija. Ona je poslala trupe na granicu s Ukrajinom i pokušava da joj nametne uslove i natera je da donese odluke o svojoj budućnosti na osnovu ruskih zahteva. To nije pravedno. Očekujem, zapravo, nadam se da će predsednik Putin odabrati vrata diplomatije koja su Sjedinjene Države, njeni saveznici i partneri širom otvorili. Nedavno je sekretar Blinken rekao da smo spremni za bilo koju odluku koju predsednik Putin donese.

Spremni ste za rat?

Sekretar Blinken je bio veoma oprezan. Rekao je da smo spremni za bilo koju odluku, ali ja očekujem i nadam se će odabrati diplomatiju, da ćemo se odlučiti za efikasniji put, plodotvornije razgovore. Moram vam reći, za četiri godine, koliko sam živeo u Moskvi, uprkos tome što su odnosi među dvema državama tad bili veoma složeni, ipak smo nalazili važne oblasti u kojim smo sarađivali s Rusijom. Nalazili smo načine da sarađujemo u oblasti nauke, istraživanja svemira, čak i borbe protiv terorizma. Moskva je izuzetan grad, ali sad Rusija provocira nestabilnost i potencijalno preti bezbednosti ne samo Ukrajine, već i Evrope, pa i šire.

Znate da se mnogo ljudi u Srbiji neće složiti s vama?

Ako ljudi objektivno sagledaju činjenice, složiće se sa mnom. Mnogi donose odluke vođeni emocijama, za koje misle da su tačne. Danas je važno da ljudi koji donose odluke, koji glasaju i angažovani su, sâmi pribavljaju informacije, da se ne oslanjaju samo na jedan izvor. U ovom veoma podeljenom medijskom i političkom svetu bitno je da se ljudi malo potrude i da njihove odluke budu zasnovane na činjenicama.

Možda otkriju da nijedna strana nije baš sasvim u pravu, da je istina negde između?

Bio bih tu veoma oprezan. Lako je pomisliti tako nešto, ali ovog puta to nije ispravno. Rusija je pomerila svoje trupe na granicu s Ukrajinom. Prethodno je već poslala trupe u Belorusiju. Rusija je nezakonito okupirala Krim i dva dela Donbasa. Kao što sam rekao, to nije u redu, nije u skladu s međunarodnim zakonima.

Kad kažete da Srbija treba da uvozi gas iz drugih izvora osim iz Rusije. Nije u pitanju ekonomija, zar ne?

Reč je i o ekonomiji i o politici.

I bezbednosti?

Naravno. Postoji izreka da ne treba staviti sve na jednu kartu. Za Srbiju bi bilo veoma važno da diverzifikuje izvore snabdevanja gasom i uopšte energijom. Mnogi stanovnici Srbije to već znaju. Videli smo da Rusija koristi snabdevanje gasom kao političko oruđe, kao nagradu i kaznu. Sad je to jasno. Srbija ima izbora i verujem da donosi dobre odluke.

Prošle nedelje smo čuli da se gradi gasovod od Niša do Dimitrovgrada. Ove nedelje su u poseti bili bugarski premijer i ministar energetike. To su dobri koraci. Srbija radi na tome da diverzifikuje snabdevanje, ali ne samo iz političkih i energetskih razloga, već i zbog ekonomije. Uvek je bolje pogađati se za bolju cenu ako imate i druge mogućnosti.

A ako već imate dobru cenu?

Ali ko kontroliše tu cenu, koliko će ona biti na snazi i kolika će biti? Meni nije sasvim jasno, a siguran sam da je srpskom predsedniku i mnogim drugima jasno, ali uvek je dobro imati mogućnost izbora i ne oslanjati se samo na jednog snabdevača.

Počeli smo da pričamo o drugim izvorima energije i to je važna oblast na koju Srbija treba da se usredsredi. Reč je, pre svega, o obnovljivim izvorima. Ima mnogo dobrih mogućnosti, ali one zahtevaju velika ulaganja.

Obnovljivi su, ali nisu toliko pouzdani?

Pouzdani su. Teško je skladištiti tako dobijenu energiju i za to postoje tehnološka rešenja koja takođe zahtevaju ulaganja. Sitacija jeste složena, ali što je više različitih izvora energije, obnovljive i zelene energije, Srbiji će biti bolje.

Uvek smo mislili da promena u Beloj kući ne utiče na spoljnu politiku, a posebno na odnos prema regionima kao što je Jugoistočna Evropa. To više nije slučaj. Slažete li se da je četrnaest meseci kasnije mnogo toga drugačije?

Ne bih rekao. Ovde sam sve vreme. Recimo, Sjedinjene Države podržavaju razvoj Srbije i njeno članstvo u Evropskoj uniji. Podržavamo kompromisno rešenje situacije sa Prištinom, do kog se došlo putem pregovora, kao i razvoj Srbije u pravcu moderne, demokratske i napredne zemlje. Taj stav imaju sve administracije.

Mislio sam na Vašingtonski sporazum. Da li je on još važan?

Vrednosti i ciljevi definisani Vašingtonski sporazumom jesu veoma važni. Još se radi na njihovom ostvarivanju. Ponosni smo na ono što radimo.

Radi se na svim ili samo nekim ciljevima?

Skoro svi ciljevi predstavljaju prioritet. Stav administracije je da od Beograda i Prištine zavisi njihov odnos s Izraelom. Smatramo da Srbija i Kosovo treba da odluče o tome.

To je u sporazumu prilično strogo definisano?

Drago mi je što su Srbija i Kosovo ispunili veliki deo svojih obaveza, a o tome odlučuje suverena država. Na mnogim pitanjima se još radi. Skoro smo završili rad na pokretanju programa s niskim rizikom Razvojne finansijske korporacije. Ponosni smo na saradnju s Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije na tom projektu i nadamo se da će razvojni program uskoro u Srbiji biti veoma dinamičan.

Šta je sa Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom?

O njoj i govorim, o Di-Ef-Siju.

Ona ovde radi punim kapacitetom?

Moram reći da me ljuti složenost pregovora. Uskoro ćemo izdati saopštenje. Bližimo se rešenju.

Pomenuo sam da izuzetno govorite srpski, ali da li ga razumete? Mnogo puta ste od srpskih zvaničnika, pa i dobrog dela opozicije, čuli da Srbija nikad neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Šta je tu nejasno?

Čujem to i evo mog mišljenja. Mi podržavamo dijalog pod okriljem Evropske unije. To snažno podržavamo. Mogli ste to da vidite tokom zajedničke posete mog dobrog prijatelja Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka. To je trebalo da bude simboličan potez koji pokazuje podršku Sjedinjenih Država tom procesu. SAD ima jasan stav da je bez rešenja kroz pregovore, bez normalizacije odnosa između Beograda i Prištine Srbiji blokiran put ka članstvu u Evropskoj uniji.

Sjedinjene Države smatraju da se trajan dogovor između Beograda i Prištine najbolje može postići međusobnim priznanjem, ali smo i svesni da trajni dogovor moraju postići same strane u pregovorima. On se ne može nametnuti spolja i mora biti nešto što ljudi prihvataju. Iskreno, ako se dve strane dogovore o nečemu što nije puno uspostavljanje diplomatskih odnosa i postizanje kompromisa, siguran sam da će Vašington to pozdraviti. Voleli bismo da vidimo ostvarivanje kratkoročnih ciljeva koji se tiču sprovođenja Briselskog sporazuma, vraćanja za pregovarački sto i sastanka lidera sa gospodinom Lajčakom.

Većina ljudi u Srbiji veruje da se Sjedinjene Države uvek staju na stranu kosovskih Albanaca. Šta mislite o tome?

Mnoge ljude u Prištini ljuti što Sjedinjene Države previše staju na stranu Beograda. Ljuti ih što Srbija brzo napreduje, posebno ekonomski. Povećane ekonomske integracije, koje predstavljaju napredak za sve, pomoći će obema stranama da shvate da ima važnijih pitanja od politike. Imao sam prilike da službujem u Irskoj pre više od dvadeset godina. Postojali su oštri sukobi i zahvaljujući Mirovnom sporazumu iz Belfasta ljudi su se usredsredili na ekonomske integracije i rast i zaista su se izuzetno brzo fokusirali na poboljšanje života. Brzo su gotovo zaboravili razloge zbog kojih su se sukobljavali.

Investicije Sjedinjenih Država su pomogle Irskoj, ali šta je sa Srbijom i ovim regionom? Postoji li neka prepreka zbog koje više nema američkih investicija?

Kako to mislite?! Ponosimo se američkim investicijama!

Uvek tražimo više.

Da, i dobro vam ide. Srbija je privukla više od polovine direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu. Ona postaje sjajno mesto za ulaganje. Američke kompanije kao što su En-Si-Ar, Arčer Denijels, Behtel i mnoge druge dolaze u Srbiju. Trend je da visokotehnološke kompanije koje donose poslove zasnovane na znanju stižu upravo ovamo. To je zaista senzacionalno. Jasno je i zašto. Možda su drugi u regionu ljubomorni na uspeh Srbije. Drago mi je što su američke kompanije ovde i one su dosad ovde veoma zadovoljne. Imamo sjajne odnose s Američkom privrednom komorom. Oni imaju odličan dijalog sa srpskom vladom kroz Naled i neka druga tela. Usredsređeni su na traženje načina da okruženje učine još boljim. Može mnogo toga da se uradi.

To ide uz stabilnost, a uz stabilnost idu i dobri diplomatski odnosi. Pomenuo sam da smo proslavili 140 godina diplomatskih odnosa. Oni su bili mnogo gori u nedavnoj prošlosti. Da li su nekad bili mnogo bolji nego sad?

Rekao bih da su američko-srpski odnosi uvek bili veoma dobri. Kraj prošlog i početak ovog veka bili su samo odstupanje od toga. Sjajno smo sarađivali tokom dva svetska rata, u periodu Hladnog rata, a vreme pandemije je pokazalo da su Sjedinjene Države i Srbija sjajni prijatelji. Naše prijateljstvo predstavlja veliki potencijal ne samo za Srbiju, već i za region. Pažljivo ću pratiti razvoj Srbije.

Da li Sjedinjene Države ili Američka ambasada pomažu ekološkim i zelenim pokretima u Srbiji? Mnogo slušamo o tome.

Drago mi je što u Srbiji postoji jak ekološki pokret koji još raste. Klimatske promene su realnost. Na tome moramo zajedno da radimo. To je složeno pitanje i Srbija može da učini mnogo toga. Reći ću vam dve stvari. Prvo, u novinama sam video da postoje insinuacije kako Sjedinjene Države direktno pomažu proteste. Mi to ne radimo i to i nismo radili. Žao mi je što su neki mislili da Američka agencija za međunarodni razvoj...

Mislite na administraciju, ne na nevladine organizacije?

Mislim na administraciju. Drago mi je što je adminitratorka Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samanta Pauer ove nedelje o tome razgovarala s predsednikom Vučićem i od njega smo dobili jasan signal da podržava rad Agencije. Ali da se vratimo na ekološka pitanja. Svi znamo da moramo da promenimo način proizvodnje energije i da moramo da smanjimo emisiju gasova. Srbija ima velike ekološke probleme. Govorio sam o obnovljivoj energiji, ali to je za Srbiju važno zato što većinu energije trenutno dobija iz uglja čije sagorevanje stvara mnogo gasova.

Da bi zadržala ovaj nivo direktnih stranih investicija, savremeni proizvođači postavljaju zahteve. Energija koju koriste za proizvodnju mora biti iz zelenih izvora. To je važno i Srbija odmah mora da radi na tome. Do investicija treba doći odmah da bi promene došle kasnije. Znam da su kritikovani planovi za "Rio Tinto" da razvije veoma važan izvor litijuma. Priznajem da je to odluka koju mora da donese Srbija sama. To je suviše dobra prilika da se propusti i bilo bi razočaravajuće za Srbiju da ne bude deo rastuće zelene ekonomije. Ona je sada nešto što je internet bio devedesetih godina prošlog veka. Želite da budete deo toga od samog početka. Kao što ste rekli, treba skladištiti energiju. Litijumske baterije bi to omogućile. Za nekoliko godina ceo svet će tražiti litijumske baterije. Da sam Srbija, želeo bih da ih prodajem, a ne da ih kupujem.

Kad je reč o savetima, Američka ambasada je radila na kampanji "Vi ste svet". Mnogi ljudi s kojima sam razgovarao smatraju je čudnom, kao da je pravljena za američko tržište. Zašto je niste tamo emitovali? Imamo osećaj da se Srbima u Amrici ne ukazuje adekvatno poštovanje ni kad su najbolji na svetu.

Ne znam. Mislim da Srbe poštuju više nego u prošlosti. Što ste uspešniji, više će vas poštovati. Ponosan sam na to kako vaša ambasada u Vašingtonu unapređuje odnose sa Američkim kongresom i raduje me priznanje koje je stiglo proteklih dana. Ona pokreće srpsko-američku zajednicu koja je moćna i veoma uspešna. Sviđa mi se kampanja "Vi ste svet". Čuo sam mnogo pozitivnih reakcija.

Šta je svrha kampanje?

Odlično pitanje. Ljudi treba da shvate dubinu srpsko-američkih odnosa, koliko smo se oslanjali jedni na druge. Sećate se Mihajla Pupina? To je bilo veoma važno.

Onda mi izmiče taj pristup u slučaju Milunke Savić?

Doći ću do toga. Ali prvo o srpskom "Apolu 7". Milunka Savić je trebalo da skrene pažnju na vrednosti koje je predstavljala. Ljudi misle da su Srbiji strane vrednosti kao što su pomirenje, oproštaj, nastavak života. To nije tako. To su srpske vrednosti. To je poenta kampanje o Milunki Savić. Da sam Srbin, bio bih veoma ponosan na te vrednosti.

Imate mnogo objava na Instagramu na kojim jedete srpsku hranu. To su samo fotografije, ne vidim da zaista jedete.

Šalite se?! Imam deset kilograma više nego pre dolaska ovamo. Ljudi me pitaju da li je to samo neki snimak, neka kampanja. Nije. Kao što svaki Srbin zna, srpska hrana je ukusna.

Ali je teška?

To mi se sviđa. Priznajem da jedem više nego što bi trebalo. Moj doktor će ovo verovatno gledati i grditi me. Bilo je veoma zabavno. Ali nije u pitanju samo hrana, već i upoznavanje srpske kulture, iskazivanje poštovanja prema njoj, uživanje u onom što je srpsko. Bilo je sjajno.

Pokazujete koliko ste prijateljski nastrojeni i puni razumevanja prema srpskom narodu. Izašli ste čak malo iz diplomatskih okvira na dobar način, mnogi bi se s tim složili. Da iskoristim metaforu iz američkih filmova – bili ste dobar policajac. Da li sad dobijamo lošeg policajca?

Ne! Svaki diplomata mora da bude odan poruci koju njegova administracija želi da prenese. Možete biti sigurni u to da kad je bilo vreme za oštru poruku Vladi Srbije, ja sam je preneo. Bilo je teških trenutaka i teških razgovora, ali mislim da je Vlada bolje prihvatala ili barem pažljivije slušala poruke pre odbacivanja kad je znala da dolazim s poštovanjem prema Srbiji.

Važno je da svaki diplomata razume kulturu i okruženje u koje je postavljen. Nadam se da sam ja u tome uspeo. Kad je o "lošem policajcu" reč, ne, nikako, mislim da dobijate jednog od najiskusnijih i najpoštovanijih američkih diplomata ako Senat to potvrdi. Želim mu sve najbolje i očekujem da će biti i te kako uspešan.

Kuda ćete sada? Sa vašim znanjem ruskog i Rusije rekao bih da imate mnogo prilika.

Nadam se da će naši odnosi sa Rusijom ponovo procvetati i da ćemo imati odnose koji će zahtevati širu interakciju.

Kuda ćete Vi?

Prvo se vraćam u Vašington. Tamo ću biti neko vreme, pa ćemo videti šta ćemo kasnije.

Govori srpski da te ceo svet razume, sigurno ste tu izreku čuli mnogo puta ovde. Stekli ste mnogo prijatelja koji ne govore engleski. Koja je Vaša poruka njima?

Ja bih samo želeo da izrazim svoju zahvalnost. Hvla svima na prijateljstvu, gostoprimstvu i nadam se da ćemo se uskoro videti ponovo.

Doći ćete ponovo u Srbiju?

Obavezno. Kao turista, kao prijatelj. Rekao bih da ću doći ponovo, ne samo jednom.

Kao poslovni savetnik možda?

Moguće je, ali za sada nemam planove da odlazim u penziju.

Ima li neka muzika, film ili događaj koji ćete pamtiti, uspomena na vreme kada ste bili ovde?

Jako volim sve ove festivale i bilo mi je teško kada su zatvoreni zbog kovida. Volim muziku i žao mi je što nisam otišao na Nišvil. Čuo sam o njemu i nadam se da ću tamo otići sledeće godine.