Politička volja nije dovoljna, tri preduslova za dijalog Beograda i Prištine

Na zalasku 2021. specijalni predstavnik Evropske unije za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak priznao je da dijalog Beograd–Priština ide teško. Ne libi se da prizna ni da politički kalendar ne ide na ruku. Osvrnuo se na, kako kaže, zajednički stav i EU i SAD, drugih partnera i Rusije: razgovor je jedini put za rešenje.

"Na Kosovu je nova vlada koja ima izričite stavove prema pitanju dijaloga. Mi jesmo u svakodnevnom kontaktu i rešavamo konkretna pitanja. Ne postoji način da se reše ta pitanja van dijaloga i zato ne vidim razlog da se previše gubi vremena jer se samo odlaže rešenje. To nije jednostavno pitanje, ali sam ja umereni optimista", rekao je Lajčak.

I Aljbin Kurti daje optimistične izjave. Priština je, kaže, spremna da u 2022. postigne sporazum o normalizaciji odnosa. Ne i bez uslova. I dok tvrdi da to mnogo više zavisi od Srbije, sporazumi koji ne podrazumevaju uzajamno priznavanje – za Prištinu nisu prihvatljivi.

"Srbija želi da nastavi evropski put, ali to neće moći bez priznanja Kosova, a sa druge strane, Kosovo želi evropske i evroatlantske integracije i za to nam je potrebna potpuna normalizacija odnosa sa Srbijom. Srbija ima dileme jer ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, kupuje oružje od Rusije i deo je Evroazijske ekonomske unije", navodi Kurti.

Za kakav je dijalog Srbija spremna 

Poruke koje dolaze iz Prištine pažljivo se čitaju u Beogradu. Nedvosmisleno – srpska strana je, kaže predsednik Republike, uvek spremna za dijalog. Ne i onaj sa uslovima.

"On ne razume baš to o čemu govori. On je rekao da su oni na čistom evropskom putu i da će da traže prijem u članstvo EU. Možete misliti ozbiljnosti inicijative. A Srbija je, kaže, članica Evroazijskog saveza. On čovek ništa ne razume. On ne razume šta znači ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskim savezom i biti član Evroazijskog saveza. Moguće da je to čitao negde u zapadnim medijima, pa poverovao kao i svi drugi u bezbrojne neistine itd. Srbija se nalazi na evropskom putu, ima veoma dobre odnose sa svojim prijateljima – i Rusijom i Kinom i Indijom", kaže predsednik Vučić.

Politička volja nije dovoljna 

Retorika na početku 2022. ne obećava. A već tri godine bez pomaka u razgovorima Beograda i Prištine. U prethodnoj samo jedan susret na najvišem nivou – i on bez rezultata.

Za njega, kažu analitičari, nije dovoljna samo politička volja glavnih aktera, već i međunarodne zajednice. Tri preduslova vode ka rešenju.

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka ističe da je potrebno da se poštuju svi dosadašnji sporazumi uključujući i onaj o ZSO.

"Drugo je da se dogovori agenda oko toga šta su sve sporna pitanja, da se ne preduzimaju unilateralni potezi. I treće da ne postoji samo podrška od strane političkih lidera da se dođe do određenog sporazuma, već da postoji podrška od strane društva", navodi Surlić.

Analitičar iz Prištine Ljeart Hodža rekao je da za sada nema političke volje da se ide konkretnijim koracima prema statutu ZSO.

"Sumnjam da može da se napravi neki veći korak u dijalogu. Nije uopšte u Kurtijevoj agendi, sudeći po tome što je javno izjavio, da se to radi u prvoj polovini godine", rekao je Hodža.

Oči uprte u Pariz 

A za prvu polovinu godine zakazani su parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji. Čekaće se formiranje Vlade. Oči su uprte i u Pariz. I Francuzi će na glasanje u aprilu.

Surlić kaže da se tek na jesen može očekivati ozbiljniji međunarodni pritisak i eventualna inicijativa da se postigne bazična saglasnost oko tema i agende dijaloga, ali ne i finalni sporazum.

"Mislim da će 2022. godina biti godina SAD i da ćemo očekivati najveći pritisak od Vašingtona, da će oni imati vodeću ulogu u nastavku dijaloga", navodi Surlić.

I Hodža kaže da će se još čekati za konkretniju agendu.

"Tek kada budu mnogo jasniji stavovi unutar većih evropskih igrača u politici i kada budemo znali ko je ko unutar EU, a i posle izbora u Srbiji može da se očekuje konkretnija agenda", kaže Hodža.

Kraj 2021. možda je mogao da nasluti kojim tokom će ići razgovori i to odlukom Aljbina Kurtija da zabrani održavanje referenduma na Kosmetu. Za analitičare, bez dileme je to prvi izazov i tačka sporenja. Od međunarodne zajednice očekuju da građanima obezbede da izađu na glasanje.