Šta donose zakoni iz oblasti finansija koji su pred poslanicima

Aleksandra Tomić kaže za RTS da se Zakonom o budžetskom sistemu uvodi jedinstveni obračun plata, koji podrazumeva da će na sveobuhvatan i jedinstven način imati spisak svih zaposlenih u javnom sektoru sa iznosom plata.

"To će biti jedan od pravnih osnova za brzu reformu javnog sektora kada je reč o platama zaposlenih", kaže Tomićeva.

Kada je reč o predlogu Zakona o porezu na dohodak građana koji donosi rasterećenje za novozaposlene, Tomićeva kaže da se to odnosi na pravna lica koja zapošljavaju manje od 30 zaposlenih, pogotovo u oblasti koje se odnosi na samozapošljavanje i zapošljavanje nezaposlenih, u oblasti inovacija, patenata, istraživanja...

"Imaće prilike da se zaposle kod poslodavaca, koji će imati određene olakšice u iznosu od 65 do 75 procenata rasterećenja za poreze i doprinose u narednih tri godine", objašnjava Tomićeva.

Govoreći o Zakonu za obavezno socijalno osiguranje, Tomićeva kaže da donosi olakšice privrednicima.

"To je dalje rasterećenje privrednika u smislu od 0,5 procenata za osiguranje i na teret poslodavca. Želimo da nastavimo politiku rasterećenja privrednika", dodaje.

Podeljena mišljenja o Zakonu o ekspropriaciji 

Pred poslanicima se nalazi i Zakon o ekspropriaciji za koji civilni sektor kaže da je štetan i da bi trebalo da bude povučen.

"Ne kaže ceo civilni sektor, jer smo imali prilike da čujemo Nacionalni konvent, koji govorio o tome da želi da čuje bržu primenu međunarodnih ugovora i onih koji se odnose na projekte infrastrukture i pravnu osnovu za investicije od javnog značaja", objašnjava Tomićeva.

Prema njenim rečima ništa se nije promenilo kada je reč o Zakon o ekspropriaciji, osim što su skraćeni rokovi za izjašnjavanje u postupku ekspropriacije.

"Obaveza je države da isplati privatnike koji se nalaze na parcelama gde je proglašen javni interes. Ako želimo izgradnju saobraćajnica, puteva, železnica, mostova, onda moramo na određeni način efikasnije da se ponašamo u postupku ekspropriacije", naglašava.

Kaže da ti rokovi znače da izjašnjavanje Ministarstva građevine više nije od 60 do 90 dana, već 15, a Ministarstva finansija nije od 30 do 60, već isključivo 30 dana u tom postupku.

Predsednica skupštinskog Odbora za finansije Aleksandra Tomić kaže da je Zakon o budžetskoj inspekciji potpuno nov, koji želi da uspostavi ne jedino centralizaciju, da inspektori koji su radili na lokalnom nivou sada prelaze u republičke organe.

"Želimo i efikasniju državnu inspekciju: da predmeti koji su u proseku po jednom inspektoru iznosili na godišnjem nivou 2,6 procenata. Cilj budu 11 kontrola godišnja", navodi Tomićeva.

Kaže da žele da unaprede specijalizaciju kadrova. „Želimo da se isključivo tim poslom bave pravnici i ekonomisti, što do sada nije bio slučaj, visoka stručna sprema. To je princip modernih državnih inspekcija u ekonomsko razvijenim državama", dodaje Tomićeva.

Predsednica skupštinskog Odbora za finansije zaključuje da su svi zakonu su deo budžeta za sledeću godinu, ali i unapređenje rada države u cilju postizanja boljih ekonomskih rezultata.