Novi izveštaj Unmika o situaciji na KiM, Guteres poziva na primenu postojećih sporazuma

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres je objavio je izveštaj Unmika o situaciji na Kosovu i Metohiji uoči sutrašnje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN).

Izveštaj pokriva aktivnosti Unmika i situaciju na Kosovu od 16. marta do 15. septembra 2021. godine.

U izveštaju objavljenom na veb stranici SBUN-a, Guteres je pozvao dve strane na konstruktivan angažman i na primenu postojećih sporazuma i sprečavanje zastoja u procesu koji traje već dugi niz godina.

"Takav pristup može dati nadu novoj generaciji za napredak, prevazilaženje prepreka za izgradnju poverenja i pomirenje i stvaranje načina za obnovu ekonomskih mogućnosti i saradnje", ocenio je Gutereš.

Izrazio je snažnu podršku punom učešću beogradskih i prištinskih vlasti u aktivnostima Radne grupe za nestala lica, poručujući da je neophodno da po strani ostave razlike u procesu rasvetljavanja sudbine nestalih.

Apelovao je na sve institucije da, u saradnji sa organizacijama civilnog društva i lokalnom zajednicom, obezbede pogodno okruženje za bezbedan, dostojanstven i održiv povratak svih interno raseljenih lica i povratnika, i njihovu reintegraciju u kosovsko društvo.

Osvrt na sudske postupke

U izveštaju se takođe podseća da je Apelacioni sud u Prištini 24. avgusta potvrdio presudu Osnovnog suda iz decembra 2019. godine, koji je Ivana Todosijevića, poslanika u kosovskoj skupštini, predstavnika Srpske liste i bivšeg ministra lokalne samouprave, osudio na dve godine zatvora zbog "podsticanja na nacionalnu, rasnu, versku ili etničku mržnju" na osnovu njegovog navodnog poricanja masakra iz 1999. godine u selu Račak.

Srpska lista i Beograd osudili su takvu presudu, ističući da je žalbeno veće, koje se sastojalo isključivo od sudija koji su kosovski Albanci, prekršilo odredbe Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine postignutog uz posredstvo EU, potpisanog 19. aprila 2013. godine, a prema kojem je Apelacioni sud dužan da oformi veća u kojima većinu čine sudije koji su kosovski Srbi za sve slučajeve u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

Tu tvrdnju je odbacilo Ministarstvo pravde u Prištini, koje je, uprkos komentarima portparola Evropske službe za spoljne poslove, insistiralo na tome da nije bilo kršenja.

U izveštaju se podseća i da je 6. jula u Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini otpočeo glavni pretres u slučaju Olivera Ivanovića, političara iz redova kosovskih Srba koji je ubijen u Severnoj Mitrovici u januaru 2018. godine.

Tokom postupka, šestorica optuženih su se izjasnili da nisu krivi pod optužbom za teško ubistvo kao deo organizovane kriminalne grupe.

Kako su tekli pregovori 

Podseća se i da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti prvi put sastali 15. juna u Briselu, kada je zvanično obnovljen proces dijaloga na visokom nivou posle devetomesečne pauze.

Nakon toga je 19. jula usledio njihov drugi sastanak u Briselu, pod pokroviteljstvom visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozepa Borelja i visokog predstavnika EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka, na kojem je zvanični Beograd insistirao na potrebi da Priština ispuni obaveze iz Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa radi formiranja Zajednice srpskih opština.

Razgovori na tehničkom nivou održani su u Briselu 7. i 8. septembra, i kako se navodi u izveštaju nisu rezultirali značajnim napretkom, iako su dve strane navodno dogovorile o nekim daljim koracima po pitanju nestalih osoba, kao i novi sastanak u oktobru.

Inače, na sutrašnjem zasedanju Saveta bezbednosti UN u Njujorku obratiće se šef srpske diplomatije Nikola Selaković, koji će imati priliku da govori i o jučerašnjoj akciji na severu pokrajine u kojoj je Priština upotrebila i vatreno oružje.