Šta očekivati od nastavka dijaloga u Briselu

Za visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost bilo kakve dalje provokacije ili jednostrane i nekoordinisane radnje su neprihvatljive.

Poziva da se hitno povuku specijalne jedinice kosovske policije i uklone blokade sa puteva kod prelaza Jarinje i Brnjak.

"Kosovo i Srbija moraju pronaći rešenja za smirivanje situacije i dogovoriti se o daljem putu. EU će aktivno podržavati ove napore. I kosovski i srpski lideri u potpunosti su odgovorni za sve rizike po bezbednost i blagostanje lokalnih zajednica i na Kosovu i u Srbiji. To sam naglasio u razgovorima sa predsednikom Vučićem i premijerom Kurtijem ove nedelje", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj.

Kao jedinu platformu za rešavanje otvorenih pitanja vidi dijalog uz posredovanje Brisela. Za Žosepa Borelja pozitivan korak je što će narednih dana, kako kaže, pregovarači putovati u sedište Unije - da sa mandatom razgovaraju o daljem putu i ​​pronađu održiva rešenja koja su u interesu građana.

Zanimljivo je i da se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel uključio u dijalog. I on ima istu poruku.

"Vreme je za Srbiju i Kosovo, Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, da načine korak nazad i dovedu do deeskalacije, uključujući povlačenje jedinica Specijalne policije i uklanjanje barikada", poručio je Mišel.

Dokle seže snaga Brisela 

Sve više se u javnosti nameće pitanje - koliki su kapaciteti Brisela, kao posrednika, da postiže konkretne rezultate. Preuzimajući dužnost izaslanika za dijalog Miroslav Lajčak, čini se neskromno, dao je procenu - za postizanje konačnog sporazuma Beograda i Prištine potrebno je nekoliko meseci, ako postoji politička volja.

"Međutim, godinu i po dana kasnije vidimo da je problem okupiti strane za pregovaračkim stolom, da novih sporazuma nema. Mnogi analitičari ovde smatraju da je stanje u dijalogu jedan sveopšti gubitak uticaja EU u regionu kojoj sve više nedostaju štap i šargarepa kako bi podsticala strane da se sporazumevaju", kaže dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković ističe da uvek postoji nešto što može da dovede do eskalacije.

"Da li možete da prosto pustite stvari da idu same od sebe? A moj utisak je da ova situacija pokazuje da ne možete", kaže Savković.

To što nema pomaka u dijalogu dve strane, smatraju analitičari u Prištini, ide na štetu celom regionu.

"Svi mi možemo da se setimo kako smo uzdahnuli kad su Grčka i Makedonija napravile sporazum i tako će sve zemlje oko nas uzdahnuti da bude sporazuma između Kosova i Srbije. To što nema pomaka - adresa je za sada samo u dva čoveka - Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić", rekao je analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu.

Izvestan nastavak tehničkog dijaloga 

Kako bi se prokrčio put do normalizacije odnosa 2013. postignut je Briselski sporazum - potpisan je nakon 10 rundi pregovora koji su trajali gotovo šest meseci. U najnovijim tenzijama na severu Kosmeta mnogi čitaju njegov krah. Marko Savković, ipak, kaže, to je još uvek prejaka ocena.

"Iako smo sada zaista došli do neke tačke gde čini se da je na korak od toga da njegova implementacija bude u potpunosti obustavljena... Mi sada vidimo da sporazum o slobodi kretanja, i čije odsusustvo primene nas je i dovelo do ove situacije u kojoj se sada nalazimo, ti sporazumi su stari deset godina. Postoji odgovornost obe strane - jedna koja nije obavestila stanovištvo na severu šta će se desiti, iako se to očekivalo, druga - koja je propustila da ukaže na činjenicu da važenje memoranduma o razumevanju zapravo ističe", objašnjava Savković.

I dok je za sada izvesno da će put Brisela ići timovi za tehničke pregovore Beograda i Prištine, i dalje je neizvesno kada će za sto sesti Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić.