SAD će i dalje insistirati na ciljevima iz Vašingtonskog sporazuma

"Nadamo se da će naši partneri poštovati obaveze koje su prihvatili prošle godine u Vašingtonu", rekao je za Tanjug portparol Stejt departmenta i dodao da "Vašington nastavlja da podržava Kosovo, Srbiju i druge aktere u regionu Zapadnog Balkana na polju unapređenja političkih i ekonomskih reformi potrebnih za ostvarivanje cilja – članstva u EU".

Mnogi elementi Vašingtonskog sporazuma, kako je dodao portparol podržavaju te prioritete i širu viziju SAD za region, a tiču se energetske diversifikacije, regionalne povezanosti, procesa pronalaženja i identifikacije nestalih, kao i poštovanja moratorijum vezanog za status KiM.

"Nastavićemo da dajemo prioritet tim ciljevima", rekao je portparol Stejt departmenta.

Stoga, kako kaže, SAD ohrabruju obe strane da daju prioritet naporima za izgradnju političkog poverenja kroz ozbiljno, suštinsko učešće u dijalogu uz posredovanje EU.

Kako dodaje portparol Stejt departmenta, u odgovoru na Tanjugovo pitanje o godišnjici sporazuma, "SAD nastavljaju da rade sa Srbijom i Kosovom na sprovođenju obaveza radi dostizanja sveobuhvatne normalizacije odnosa".

"Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju aktivnosti Srbije i Kosova na postizanju sveobuhvatnog, obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa fokusiranog na uzajamno priznavanje, koji postavlja temelje za trajnu saradnju i prosperitet", naveo je portparol Stejt departmenta.

"Podržavamo dijalog uz posredovanje EU i ohrabrujemo strane da se ponovo uključe u taj proces, sa osećajem hitne potrebe rešavanja i tehničkih i političkih pitanja", naveo je portparol.

Takođe, kako navodi, "SAD ohrabruju Kosovo i Srbiju da prošire i prodube saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, kao što je oporavak od pandemije i poboljšanje ekonomskih i trgovinskih odnosa".

Danas je godinu dana od kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prištinski premijer Avdulah Hoti u Ovalnoj sobi Bele kuće potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, sa američkim predsednikom Donaldom Trampom koji je tom prilikom ocenio da je u "odnosima dveju zemlja postignut napredak koji se činio nemogućim".

Jedan od glavnih aktera, Trampov specijalni izaslanik za odnose Beograda i Prištine Ričard Grenel rekao je da su SAD blisko sarađivale sa zvaničnicima EU oko sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa, što bi, kako je Grenel naglašavao tokom mandata, bio glavni korak ka približavanju dva naroda.

Sporazumom je između ostalog dogovoren moratorijum na godinu dana, odnosno da Priština neće raditi na ulasku u međunarodne institucije i organizacije a Beograd neće sprovoditi diplomatske aktivnosti čiji je cilj povlačenje odluke o priznavanju nezavisnosti Kosova.

Glavna tačka ekonomskog dokumenta, koji je imao 16 tačaka i dve verzije, bila je osnivanje razvojnog fonda i otvaranje regionalne Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu.

Takođe, neke od tačaka ticale su se izrade studije o jezeru Gazivode, izgradnje auto-puta Beograd–Priština, obnove železničkog saobraćaja, a data je i podrška inicijativi "Mali Šengen" – "Otvoreni Balkan".