Kurti: Dao sam Vučiću tri knjige, dobio tri uvrede

"Danas sam na početku predložio pisani sporazum od šest članova kao deklaraciju o miru između Kosova i Srbije, koji je odbijen. Odbijen je bez čitanja i ovo je za mene pokazalo nespremnost za sporazum", rekao je Aljbin Kurti u Briselu nakon razgovora.

Dodao je "da je pitanje nestalih stvar prošlosti i da ne razume da Vučić", kako je naveo, "nije prihvatio da se u obavezu da se učini sve za nestale uvrsti fraza ‘suočavanje sa prošlošću’".

"Insistirali smo da reči ‘suočavanje sa prošlošću’ budu uključene tamo gde se izražava naša posvećenost nestalima. To je donekle prihvatio Žozep Borelj, ali je predsednik Srbije to odbio", rekao je Kurti, koji tvrdi da je "suočavanje sa prošlošću neophodno".

Kurti se u Briselu obratio srpskim novinarima na srpskom jeziku. Kaže da prištinska delegacija u današnjoj rundi dijaloga sa Beogradom u Briselu nije odbila tri ponuđena predloga EU.

Tvrdi da nije tačno da nisu prihvatili stavove koje je ponudila EU i dodao da je prištinska delegacija prihvatila da dođe ponovo u Brisel u avgustu i u septembru.

Kazao je da su na ovom sastanku razmenjeni "pokloni" – on je dao Vučiću, kako kaže, tri knjige, a srpska strana mu je, dodaje, uzvratila sa više od tri uvrede.

"Ja sam im dao knjigu Nataše Kandić i ta knjiga dokumentuje da je 1.133 dece ubijeno na KiM, a to se sve desilo 1998–1999. I dalje se 109 dece vode kao nestala", rekao je on.

Dodao je da je druga knjiga, koju je dao Vučiću, ispovest silovanih žena od strane srpske policije i vojske, a treća koja govori, kako je rekao, o "istrebljenju Albanaca od 1878. do 1884".

"Time sam dokazao da sve ovo što se desilo 1998–1999 nije prvi zločin, već nešto što se ponavlja. Srbija je došla na Kosovo genocidom i otišla genocidom", poručio je Kurti.

"Nikad nisam rekao da su Srbi genocidan narod"

Prvi genocid, prema njegovim rečima, desio se u Kuršumliji, Leskovcu, Prokuplju, Toplici, Vranju i Nišu, odakle je mnogo Albanaca koji su danas na Kosovu poreklom, kao što je predsednik kosovske skupštine Glauk Konjufca, što se vidi po prezimenima i imenima sela u južnoj Srbiji odakle su, tvrdi, proterani.

"Hteo sam da kažem da imamo dugu istoriju – mi Albanci i Srbija kao država. Nikada ne kažem, kao drugi, da su Srbi genocidan narod. Kažem da je Srbija učinila genocid, to jest da je njeno rukovodstvo odgovorno za genocid", kaže Kurti.

Upitan šta je sa zločinima nad Srbima, rekao je da će se Priština pobrinuti da nijedan zločin ne zastari i da bude rasvetljen u "kosovskom" i međunarodnom pravnom sistemu.

Podsetio je da je Kosovo bilo pod međunarodnim protektoratom i da je pravosuđe bilo u nadležnosti međunarodne zajednice.

Srbiji je poručio da joj je potrebno suočavanje sa prošlošću, a Priština je, dodaje, protiv bilo kakvog nasilja na Kosovu, posebno, tvrdi, protiv manjina.

Upitan za slučaj Dragice Gašić, povratnice u Đakovicu, rekao je da mu je žao što direktor Kancelarije za KiM Petar Petković zloupotrebljava starce pa ih dovode na Vidovdan na Kosovo sa kamerama.

Tvrdi da svi koji imaju neku svojinu na Kosovu mogu da se vrate, ali ne svojinu koju im je dao Slobodan Milošević.

Upitan da li spominjanje nečega što se dogodilo pre 150 godina doprinosi postizanju dogovora Kurti je odgovorio pitanjem: "Zašto biste imali problem sa suočavanjem sa prošlošću ako ste čisti?"

Rekao je da njemu, kao i drugim Albancima sa Kosova, niko ne mora da priča o prošlosti, jer znaju šta su preživeli.

Naveo je da je bio osuđen u Srbiji na 15 godina zatvora, da je dve izdržao u Požarevcu koji je uporedio sa koncentracionim logorom i srpskim novinarima rekao: "Vaš predsednik je tada bio na vlasti".