Debate „Reč na reč”, teme, pitanja, učesnici i gledanost

Krajem 2020. godine medijski javni servis Srbije odlučio je da pokrene novi ciklus debata  „Reč na reč" koje od 2012. organizuje u saradnji sa CeSID-om, uglavnom tokom predizborne kampanje. Po prvi put u debate su pozivane stranke na vlasti i vanparlamentarna opozicija budući da je dosadašnja praksa bila da se u debate izvan izbornih ciklusa pozivaju samo parlamentarne stranke.

Debate su organizovane u studiju u Takovskoj 10, uz poštovanje epidemioloških mera. U svakoj debati učestvovalo je šest predstavnika vlasti i opozicije, po tri sa svake strane, uz  nastojanje da se uključe stranke iz celog političkog spektra.

Predviđeno je da debata traje do 70 minuta i da učesnici odgovaraju na tri pitanja koja im je postavljao moderator. Učesnici su imali po trideset sekundi da neometano odgovore i zaključe na svako od pitanja, a između toga je bilo debatno vreme u trajanju od 12 minuta gde su dobijali reč od moderatora uz obavezu da ne govore duže od pola minuta u jednom obraćanju. Ova pravila uglavnom su poštovana.

U debatama su učestvovali predstavnici 15 vanparlamentarnih opozicionih koalicija, partija i pokreta i osam parlamentarnih stranaka i koalicija s tim da je nezavisni poslanik Vladan Glišić učestvovao u debati kao predstavnik pokreta „Zavetnici" u okviru njihove saradnje.

U svim debatama učestvovala je Srpska napredna stranka (13), Socijalistička partija učestvovala je u 12, Socijaldemokratska partija Srbije (4), Partija udruženih penzionera Srbije (3), Jedinstvena Srbija, Stranka pravde i pomirenja i Srpski patriotski savez u dve debate, a Pokret socijalista učestvovao je u jednoj debati.

Srpski pokret „Dveri" učestvovao je u pet debata, Socijaldemokratska stranka u četiri, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Pokret „Dosta je bilo", Stranka slobode i pravde, Liga socijaldemokrata Vojvodine u tri debate, NOVA stranka, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret obnove kraljevine Srbije i Pokret slobodnih građana u dve debate, dok su u jednoj debati učestvovali pokret „Ne davimo Beograd" i „Zajedno za Srbiju”.

DSS i POKS su po jednom učestvovali kao novoformirana koalicija NADA, dok se SPAS tokom ovog ciklusa debata spojio sa SNS-om.

U debatama je učestvovalo pet lidera pokreta ili stranaka, Aris Movsesijan (NOVA), Zoran Lutovac (DS), Milica Đurđević Stamenkovski (Zavetnici), Boško Obradović (Dveri) i Muamer Zukorlić (SPP).

Bilo je slučajeva i kod vlasti i kod opozicije da se stranke ili pokreti zahvale na pozivu ukoliko bi procenili da im tema ili termin ne odgovara. 

Debate su emitovane uživo, na Prvom programu televizije, od 21 sat (odmah posle vrlo gledane domaće serije), uglavnom sredom, i u proseku su imale nešto manje od 900.000 gledalaca.

Urednik i moderator debata bio je Zoran Stanojević, urednik internet portala RTS-a. 

17. 12. 2020. Tema debate: Pandemija i mere zaštite u Srbiji

Debata je imala 739.000 gledalaca, rejting je bio 3,1, bila je na 44. mestu po gledanosti tog dana.

Učesnici debate:

Aris Movsesijan, NOVA stranka,

Aleksandar Šešelj, Srpska radikalna stranka (SRS),

Miroslav Aleksić, Narodna stranka (NS),

Radovan Tvrdišić, Srpski patriotski savez (SPAS),

Slavica Đukić Dejanović, Socijalistička partija Srbije (SPS),

Sandra Božić, Srpska napredna stranka (SNS).

Pitanja:

Predstojeći praznici, počev od Svetog Nikole u subotu, mogli bi da budu uzrok novog epidemijskog talasa. Da li Srbija treba da sledi primer Nemačke, Velike Britanije i Holandije i uvede oštre mere zabrane kretanja u narednim nedeljama?

U svetu je trenutno u upotrebi nekoliko vakcina protiv novog koronavirusa. Za koju Srbija treba da se opredeli i kako sprovesti vakcinaciju da bi ona imala najbolje efekte?

Kada bismo znali ko je trenutno zaražen, a ko imun na virus brzo bismo se izborili sa epidemijom, a za to nam je potrebno testiranje. Da li Srbija treba nešto da promeni u svom pristupu testiranja građana i da li bi u nekom trenutku trebalo sprovesti masovno testiranje kao što su to radile, na primer, Austrija i Slovačka?

30. 12. 2020. Tema debate: Demografija i populaciona politika Srbije 

Debata je imala 938.000 gledalaca, rejting 4,9, i bila je 23. emisija po gledanosti tog dana.

Učesnici debate: 

Gorica Gajić, kao predstavnica Demokratske stranke Srbije,

Zoran Lutovac, predstavnik i predsednik Demokratske stranke,

Miloš Parandilović, predstavnik Pokreta obnove kraljevine Srbije,

Nenad Ivanišević, predstavnik Socijaldemokratske partije,

Slavica Đukić Dejanović, predstavnica Socijalističke partije Srbije,

Jelena Žarić Kovačević, predstavnica Srpske napredne stranke.

Pitanja:

Prvo pitanje odnosi se na iseljavanje iz Srbije, prema zvaničnim podacima oko 27.000 ljudi godišnje po ovom osnovu napusti zemlju. Ovaj trend nije nov, ali nova je politika nekih zemalja EU koja stimuliše odlazak pre svega kvalifikovanih radnika i stručnjaka. Zamislite ovu situaciju. Nalazite se za štandom svoje stranke na nekom javnom mestu gde razgovarate sa građanima i prilazi vam mlad čovek koji vam kaže da jeste vaš birač, ali da je odlučio da se porodicom iseli iz Srbije jer će kao inženjer i medicinski radnik on i supruga imati bolji posao. Šta biste mu rekli?

Drugo pitanje odnosi se na politiku podsticanja nataliteta. Zvanični podaci kažu da je natalitet u blagom porastu, ali da je i dalje Srbija godišnje u minusu od 40.000 ljudi kada se od broja rođenih oduzme broj umrlih. Vratimo se na porodicu iz prethodnog pitanja. U daljem razgovoru saznajete da imaju jedno dete i da bi voleli da imaju još dece, ali da za to nemaju uslova. Možete li da ponudite politiku koja bi ovu porodicu podstakla da promene mišljenje, vrlo konkretne mere?

Treće pitanje. Razvijene zemlje suočavaju se sa sličnim problemima kao i Srbija, ali se protiv depopulacije bore prijemom stranaca, koji svojim radom doprinose tamošnjem blagostanju. Treba li Srbija da promeni nešto u svojoj politici prihvatanja stranih državljana koji bi ovde da žive i rade. Raspituju se Ahmed i Peter, jedan je građevinski inženjer, drugi je zidar, iz različitih razloga došli su u Srbiju i poželeli ovde da ostanu. Zanima ih kakvu politiku imate prema njima, možda budućim biračima?

14. 1. 2021. Tema debate: Ekonomija i pandemija

Debatu je gledalo 1.007.000 građana, rejting je bio 4,8 i zauzela je 23. mesto po gledanosti tog dana.

Učesnici debate:

Milovan Jakovljević, pokret Dveri,

Vojin Biljić,  pokret Dosta je bilo

Goran Radosavljević, Socijaldemokratska stranke,

Snežana B Petrović, Partija ujedinjenih penzionera Srbije,

Đorđe Milićević, Socijalistička partija Srbije,

Ana Čarapić, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Srbija je u 2020. potrošila oko šest milijardi evra za ekonomsku pomoć privredi i građanima za prevazilaženje posledica krize izazvane pandemijom. Šta u 2021. treba da bude prioritet državne pomoći koja nije neograničena i nema je dovoljno za sve? Da li treba pomoći onima koji su najteže pogođeni ekonomskom krizom ili onima koji imaju najbolje izglede da se brzo oporave?

Država je u prošloj godini radnicima u firmama najteže pogođenim krizom isplatila čak šest minimalaca, dakle polovinu godišnjih prihoda. Više od milion zaposlenih dobilo je prošle godine neku minimalnu platu od države. Da li država treba da nastavi da se bori za svako radno mesto bez obzira na cenu?

Gde biste pronašli novac za finansiranje politike za koju se zalažete?  Dodatna poreska opterećenja, novo zaduživanje ili nešto treće?

27. 1. 2021. Tema debate: Obrazovanje

Debata je imala 1.236.000 gledalaca, rejting 5,5, 13. mesto po gledanosti.

Učesnici:

Milica Đurđević Stamenkovski,  Srpska stranka Zavetnici,

Marinika Tepić, Stranka slobode i pravde,

Velimir Gavrilović, Demokratska stranka Srbije,

Vladan Đukić, Partija ujedinjenih penzionera Srbije,

Žarko Obradović, Socijalistička partija Srbije,

Biljana Pantić Pilja,  Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Dostupnost obrazovanja u Srbiji je neravnomerna. Prema nekim podacima dete iz siromašne porodice ima pet puta manje šanse da stekne visoko obrazovanje nego dete iz imućnije porodice, a slično je i ako dolazi iz ruralnih krajeva. Udžbenici su za mnoge skupi, a pandemija je sada nametnula nove troškove, za internet i uređaj na kome nastava može da se prati. Kakav program subvencija predlažete kako bi sredstva za nastavu bila podjednako dostupna svoj deci pa da to ne bude udar na porodični budžet?

Kojom merom biste obezbedili da kvalitet obrazovanja u školama u Srbiji bude ujednačen, bez obzira gde se škola nalazi, kako bi svaki đak bilo da živi u selu ili gradu, u siromašnoj ili bogatoj porodici imao jednaku šansu da u potpunosti iskoristi svoj potencijal?

Finska je primer zemlje koja je kvalitetnim obrazovanjem došla do društvenog blagostanja. Pre nekoliko godina razgovarao sam sa finskim ambasadorom u Srbiji koji mi je rekao da je prosvetni radnik u Finskoj prestižna profesija i da on nije prošao za nastavnika pa je morao u diplomatiju. Da li je tako nešto u Srbiji moguće osim u vicu i šta država može da preduzme da bi rad u prosveti bio san najboljih studenata?

10. 2. 2021. Tema debate: Ekologija i zaštita okoline

Debatu je pratilo 879.000 gledalaca, rejting 3,1, mesto 31. 

Učesnici:

Dejana Đurđević iz Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV),

Radomir Lazović iz pokreta „Ne davimo Beograd” (NDMBGD),

Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana (PSG),

Predrag Jelenković iz Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS),

Ivana Vilotijević iz Socijalističke partije Srbije (SPS),

Đorđe Todorović iz Srpske napredne stranke (SNS).

Pitanja:

Gradovi u Srbiji previše često se nalaze u vrhu liste gradova u svetu sa najzagađenijim vazduhom. Ima dana kada bi maske koje nosimo zbog koronavirusa u zatvorenom prostoru bilo bolje da nosimo na ulici. Treba napomenuti da problem nije nov, višedecenijski je, ali to ne znači da nam ne treba hitno rešenje. Kakve mere predlažete da bi vazduh u srpskim gradovima bio zdrav za disanje?

Obnovljivi izvori energije su jedno od rešenja da se obezbedi privredni rast, a da se izbegne dodatno zagađenje. Ipak, izgradnja elektrana na obnovljivim izvorima utiče na okolinu, imali smo brojne proteste zbog mini hidroelektrana. Kako biste zakonski uredili tu oblast pa da se iz obnovljivih izvora energije dobije čista energija koja nikome ne nanosi štetu?

Nije potrebno puno opisivati koliko se đubreta nalazi u rekama, potocima, jezerima, pored puteva širom Srbije, dovoljno je samo malo da prođemo Srbijom. Najčešće viđamo plastičnu ambalažu i kese, ali pandemija i tu ima uticaj pa su se omasovile maske i rukavice koje su medicinski otpad što ih čini opasnijim od običnih kesa. Može li se političkim odlukama odgušiti Srbija i kakve odluke predlažete?

3. 3. 2021. Tema debate: Odbrana zemlje i vojska

Gledalaca 1.042.000, rejting 5,1, mesto 14.

Učesnici:

Konstantin Samofalov, Socijaldemokratska stranka,

Aleksandar Šešelj, Srpska radikalna stranka,

Boško Obradović, Srpski pokret Dveri,

Bojan Torbica, Pokret socijalista,

Života Starčević, Jedinstvena Srbija,

Đorđe Dabić, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Pre deset godina suspendovano je redovno služenje vojnog roka. Treba li vratiti služenje vojnog roka ili ga trajno ukinuti? Kako bi vojni rok služili vrhunski sportisti koji igraju u inostranstvu ili oni koji imaju dobro plaćene poslove u IT sektoru, na primer, pa i preduzetnici, ko bi pokrivao troškove  njihovog poslovanja?

Kakav odnos Srbija treba da razvija sa NATO-om, treba li da učestvuje u manevrima koje NATO organizuje, da li pripadnici Vojske Srbije treba da učestvuju u mirovnim misijama i kojim?

Šta je najveća pretnja bezbednosti Srbije u ovom trenutku, s koje strane dolazi, da li je u pitanju oružana pretnja ili možda elektronska? Shodno tome, kako i kakvo naoružanje Srbija treba da kupuje ili proizvodi?

24. 3. 2021. Tema debate: Spoljna politika Srbije

Gledalaca 709.000, rejting 2,9, mesto 49.

Učesnici:

Aris Movsesijan, NOVA stranka,

Alisa Kockar, Demokratska stranka,

Vojin Biljić, Dosta je bilo,

Radovan Tvrdišić, Srpski patriotski savez,

Žarko Obradović, Socijalistička partija Srbije,

Nevena Đurić, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Prema istraživanju iz 2019. godine Srbija ima tek malo više od pedeseti odsto usklađenosti spoljne politike sa Evropskom unijom iako poglavlje 31 podrazumeva zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Ta usklađenost meri se brojem EU deklaracija koje je neka zemlja usvojila. Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija imaju stopostotnu usklađenost, na primer, dakle usvajaju svaku deklaraciju koju unija ponudi. Treba li Srbija da sledi njihov primer ukoliko želi brži ulazak u EU ili treba da zadrži neki stepen nezavisnosti spoljne politike?

Poslednjih meseci uverili smo se da čak i lekovi odnosno vakcine imaju političku pozadinu, dok je ekonomska saradnja s politikom čvrsto uvezana. Treba li Srbija snažno da se veže s Kinom kroz projekat „Pojas i put", imajući u vidu aktuelni za sada ekonomski sukob Kine sa SAD pa i Evropskom unijom? Ili taj odnos Srbije i Kine treba da bude značajno mekši, nikako čelični?

Koliko na spoljnopolitičke odluke Srbije treba da utiče činjenica da li je neka zemlja priznala državu Kosovo koja za Srbiju ne postoji. Treba li Srbija da nastavi sa lobiranjem za povlačenje priznanja nezavisnosti bez obzira na posledice koje to može da proizvede?

31. 3. 2021. Tema debate: Regionalna politika

Gledalaca 940.000, rejting 5,1, mesto 16.

Učesnici:

Ivan Kostić, Srpski pokret Dveri,

Konstantin Samofalov, Socijaldemokratska stranka,

Aleksandar Marton, Liga socijaldemokrata Vojvodine,

Muamer Zukorlić, Stranka pravde i pomirenja,

Đorđe Milićević, Socijalistička partija Srbije,

Miloš Terzić, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Da li senka sukoba iz devedesetih, pa i iz Prvog i Drugog svetskog rata, i dalje opterećuje regionalne odnose iako je prošlo više od dvadeset godina. Da li je Haški tribunal doprineo pomirenju kako je bilo zamišljeno kada je uspostavljen?

Da li je pandemija kao zajednički neprijatelj ujedinila region, kakvu saradnju bi vaša stranka podržala po ovom pitanju, a kakvu ne bi?

Kada, kako i zašto Beograd treba da pomaže Srbe u regionu? Kakvu biste politiku podržali?

21. 4. 2021. Tema debate: Penziona i socijalna politika

Gledalaca 759.000, rejting 3,5, mesto 35.

Učesnici:

Marija Ratković, Zajedno za Srbiju,

Vladan Glišić, Srpska stranka Zavetnici,

Mile Delić, Stranka slobode i pravde,

Risto Kostov, Partija ujedinjenih penzionera Srbije,

Snežana Paunović, Socijalistička partija Srbije,

Jelena Obradović, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Prema važećim zakonima muškarci u Srbiji u penziju idu sa 65 godina života, žene sa 62 i dva meseca, s tim da bi do 2032. trebalo da se izjednače na 65. Trendovi u razvijenom svetu su da se starosna granica za odlazak u penziju podiže. Treba li i Srbija da prati taj trend pa da se u penziju ide sa 67 ili čak 70 godina?

Koji metod predlažete za usklađivanje penzija, da li penzije treba da prate plate, inflaciju ili troškove života. Kakvu eventualnu kombinaciju biste podržali, a da to ne sruši finansijsku stabilnost države?

Država povremeno isplaćuje pomoć penzionerima, ali da li to radi na najbolji način? Treba li pomoć da bude ista za sve ili treba da je dobijaju pre svega najsiromašniji penzioneri koje je teško odrediti bez socijalnih karata?

12. 5. 2021. Tema debate: Kosovo i Metohija

Gledalaca 798.000, rejting 3,9, mesto 21.

Učesnici:

Vladimir Pajić, Pokret slobodnih građana,

Ljubinko Đurković, NADA (POKS i DSS)

Stefan Jovanović, Narodna stranka,

Marija Jevđić, Jedinstvena Srbija,

Veljko Odalović, Socijalistička partija Srbije,

Milan Savić, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Poslednjih nedelja dosta se govori o nezvaničnim dokumentima i ponudama, takozvanim nonpejperima sa predlozima za rešenje pitanja Kosova i Metohije. Svaki predlog podrazumeva neke kompromise, čak i promenu granica ili uspostavljanje posebnog distrikta na severu Kosova i Metohije. Kakav kompromis bi po vašem mišljenju bio prihvatljiv za Srbiju i da li kompromis uključuje priznavanje nezavisnosti?

Da li Beograd treba da nastavi pregovore s Prištinom bezuslovno ili treba da postavi neke uslove i koje? Takođe, ko sve treba da bude uključen u pregovore?

Kako biste rešili pitanje bezbednosti Srba i njihove imovine, kao i zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji?

19. 5. 2021. Tema debate: Ljudska prava  

Gledalaca 983.000, rejting 5,5 mesto 9.

Učesnici:

Darko Petrović, Socijaldemokratska stranka,

Mirća Lelea, Liga socijaldemokrata Vojvodine,

Boško Obradović, pokret Dveri,

Đorđo Žujović, Socijaldemokratska partija Srbije,

Đorđe Milićević, Socijalistička partija Srbije,

Đorđe Dabić, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Prema svim važećim zdravstvenim protokolima najbolji ako ne i jedini način da se zaustavi epidemija novog koronavirusa je vakcinacija. Da li se zalažete za to da oni koji se vakcinišu uživaju privilegije u društvu, odnosno da za njih ne važe sva pandemijska ograničenja?

Da li biste odnosno da li ćete podržati predlog zakona o istopolnim zajednicama koji je upućen na raspravu u skupštinu Srbiji i  na koji način biste uredili prava osoba koje u takvoj zajednici žele da žive?

Iako to nije u skladu sa politikom i propisima EU neke od zemalja članica postavile su žičane ograde na svoje granice kako bi sprečile  ulazak izbeglica i migranata. Treba li i Srbija da sledi takvu praksu i spreči ulazak izbeglica iako je to u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama?

2. 6. 2021. Tema debate: Izborni uslovi u Srbiji (prva debata)

Gledalaca 768.000, rejting 3,4, mesto 19.

Učesnici:

Tamara Milenković Kerković, Srpski pokret Dveri,

Predrag Marsenić, DSS – koalicija NADA,

Đurađ Jakšić, Srpska radikalna stranka,

Đorđo Žujović, Socijaldemokratska partija Srbije,

Žarko Obradović, Socijalistička partija Srbije,

Dejan Kesar, Srpska napredna stranka.

Pitanja:

Da li svi zakazani izbori treba da se održe istog dana ili ih treba razdvojiti? Da li osim predsedničkih i beogradskih treba zakazati i vanredne parlamentarne izbore?

Pred prošlogodišnje izbore izborni cenzus spušten je sa 5 na 3 odsto. Da li visinu cenzusa treba menjati na više ili na niže i da li cenzus treba da bude različit za grupe građana i stranke koje nastupaju samostalno i za stranke u koaliciji?

Šta je nedopustivo u izbornom procesu i kako to sprečiti.

10. 6. 2021. Tema debate: Izborni uslovi (druga debata)

Gledalaca 744.000, rejting 3,4, mesto 17.

Učesnici:

Vojin Biljić, Dosta je bilo,

Ljuban Panić, Stranka slobode i pravde,

Miroslav Aleksić, Narodna stranka,

Muamer Zukorlić, Stranka pravde i pomirenja,

Đorđe Milićević, Socijalistička partija Srbije,

Zoran Tomić, Srpska napredna stranka.

Pitanja su bila ista kao i u prethodnoj debati o izbornim uslovima. Da li svi zakazani izbori treba da se održe istog dana ili ih treba razdvojiti? Da li osim predsedničkih i beogradskih treba zakazati i vanredne parlamentarne izbore?

Pred prošlogodišnje izbore izborni cenzus spušten je sa 5 na 3 odsto. Da li visinu cenzusa treba menjati na više ili na niže i da li cenzus treba da bude različit za grupe građana i stranke koje nastupaju samostalno i za stranke u koaliciji?

Šta je nedopustivo u izbornom procesu i kako to sprečiti?