Stejt department: Širom sveta, pa i u Srbiji, ugrožena ljudska prava

Izveštaj, koji se objavljuje poslednjih 45 godina, obuhvata procenu stanja međunarodno priznatih pojedinačnih, građanskih, političkih i radničkih prava, utvrđenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim sporazumima u 200 svetskih zemalja.

U ovom dokumentu se navodi da su u 2020. godini zemlje morale da se suoče sa jedinstvenim izazovima zbog širenja koronavirusa, kao i da pandemija nije uticala samo na zdravlje pojedinaca, već i na njihove sposobnosti da bezbedno uživaju u svojim ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Kako se navodi, neke vlade su krizu koristile kao izgovor da ograniče prava i učvrste autoritarnu vladavinu, druge su se oslanjale na demokratske vrednosti i procese, uključujući slobodu štampe, transparentnost i odgovornost, da bi informisale i zaštitile svoje građane.

Ocenjuje se da su žene i deca suočeni sa povećanim rizikom, jer se rasprostranjenost rodno zasnovanog i porodičnog nasilja povećavala zbog zaključavanja i gubitka tradicionalne socijalne zaštite.

Posebnu ranjivost, dodaje se, iskusile su ostale marginalizovane grupe, uključujući starije osobe, osobe sa invaliditetom i LGBT osobe.

"Postoje ograničenja ljudskih prava u Srbiji"

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da su prethodnu godinu obeležili značajni izazovi u oblasti ljudskih prava.

Ističe se da je Vlada postigla značajan napredak u rešavanju zahteva iz perioda Holokausta, uključujući i strane državljane.

Takođe po tom zakonu omogućeno je jevrejskoj zajednici da podnosi zahteve za povraćaj imovine bez ograničavanja prava budućih podnosilaca zahteva.

Takođe, u izveštaju se ističe da u zemlji u datom periodu nije bilo političkih hapšenja, ali ocenjeno je da u velikom broju oblasti "postoje ograničenja koja se odnose na slobodu izražavanja, pretnje nasiljem, korupciju na visokom nivou, nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice".

"Vlada je preduzela korake za identifikovanje, istragu, krivično gonjenje i kažnjavanje zvaničnika koji kršili ljudska prava, kako u policiji, tako i na drugim mestima u Vladi, a nakon što je javnost saznala za te zloupotrebe, navodi se u izveštaju, ali, na osnovu primedbi mnogih posmatrači smatraju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja prolaze neprijavljeno i nekažnjeno", piše u izveštaju.

Zabeleženo je i da su međunarodni posmatrači ocenili da je država na efikasan način organizovala parlamentarne izbore 21. juna u teškim okolnostima, ali su "dominacija vladajuće stranke, onemogućen pristup opozicije medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti – biračima ograničili mogućnost izbora".

Navodi se da su "uprkos određenom napretku u pozivanju korumpiranih policijskih službenika na odgovornosti i dalje korupcija i nekažnjivost policije problem", ali ističe da su tokom godine stručnjaci iz civilnog društva primetili da je kvalitet policijskih unutrašnjih istraga nastavio da se poboljšava.

"U prvih devet meseci godine, Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova podneo je pet krivičnih prijava protiv šest policajaca zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo zlostavljanje i mučenje. U istom periodu, Kancelarija za unutrašnju kontrolu ministarstva podnela je 115 krivičnih prijava i tri aneksa protiv 127 službenika i civilnih službenika ministarstva", navodi se u izveštaju.

Kada se radi o stanju u zatvorima navodi se da su uslovi u njima ponekad teški zbog fizičkog nasilja i prenatrpanosti, ali se ističe da je poboljšano to što se radi na izgradnji novih zatvora i primeni alternativnih sankcija.

"Nema značajnog napretka u obezbeđivanju pravde za žrtve" 

U dokumentu se skreće pažnja na sudbinu braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, kao i na to da je specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za vansudska pogubljenja Agnes Kalamar vlastima Srbije poslala pismo u kom je navedeno da država prema međunarodnom humanitarnom pravu i domaćim pravnim instrumentima ima obavezu da istraži krivičnu odgovornost komandanata i pretpostavljenih, uključujući komandanta policije Gorana Radosavljevića i Vlastimira Đorđevića za ubistvo braće Bitići.

U dokumentu je zaključeno da Vlada Srbije nije postigla značajan napredak u obezbeđivanju pravde za žrtve, kao i da je nejasno do koje mere su vlasti Srbije aktivno istraživale slučaj.

U izveštaju se navodi i da su za zločin u Srebrenici 1995. u Bosni i Hercegovini tokom 2020. održana tri ročišta.

"Krivične istrage i postupci u vezi sa ratnim zločinima devedesetih godina prošlog veka uglavnom su stagnirali. Prema nezavisnim posmatračima, pretresi koji su održani često su rezultirali odlaganjima i ograničenim napretkom", navodi se u izveštaju.

U delu koji se odnosi na nezavisno sudstvo navodi se da su sudovi i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.

Kada se radi o odlukama Ustavnog suda ističe se da je Vlada generalno poštovala odluke tog tela.

Što se tiče slobode medija, Stejt department se poziva na izveštaje nevladinih organizacija Fridom hausa i Reportera bez granice u kojima se navodi da je "u Srbiji često opasno biti novinar, da se lažne vesti šire velikom brzinom i da postoji neuravnotežena medijska pokrivenost i velika količina neproverenih vesti, kao i da su nezavisni mediji organičeni u izražavanju najrazličitijih stavova".

Ocenjuje se i da "predstavnici vlade imaju i dalje daleko veću medijsku pokrivenost od opozicionih političara", ali i da nema podataka da je vlada ograničila ili omela pristup internetu, nadgledala privatnu mrežnu komunikaciju ili cenzurisala onlajn sadržaj.

Kada se radi o nasilju u porodici, u izveštaju se pominje da vlada nije efikasno sprovodila zakon, a kao dokaz navode da je do sredine avgusta ubijeno 16 žena u porodičnom nasilju.

Izveštaj se poziva na navode ženskih organizacija koje ističu nedostatak pravovremene i efikasne institucionalne reakcije, nedostatak odgovora na prijave o nasilju i tendenciju vlasti da minimalizuju okolnosti koje utiču na bezbednost preživelih.