Lajčak: Prvo nova vlast u Prištini pa nastavak dijaloga u Briselu

Miroslav Lajčak poručuje i da će prvo morati da se sačeka formiranje nove vlasti u Prištini kako bi se nastavilo sa procesom dijaloga u Briselu.

Lajčak je tokom video-razgovora o "Potencijalima saradnje EU i SAD na Zapadnom Balkanu", koji je organizovala ambasada Nemačke u Vašingtonu, poručio da očekuje da dogovor Beograda i Prištine, jednom kada bude postignut, "jasno odredi ko, šta i u kom vremenskom roku mora da ispuni" i da ne ostavi "prostor za svojevoljnu interpretaciju", što je, kako kaže, do sada bio slučaj.

"Moramo da osiguramo da se primeni sve što je do sada dogovoreno i da rešimo ono što nije dgovoreno kao što su međusobna finansijska potraživanja i imovinska pitanja", naveo je Lajčak.

Napomenuo je da se proces dijaloga Beograda i Prištine vodi već 10 godina i da je vreme da se finalizuje.

"Ali ako nema volje sa njihove strane mi ih ne možemo nagovarati na sporazum, ali moraju da znaju da nema EU budućnosti bez normalizacije odnosa", poručio je Lajčak.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine istakao je i da ne može da prejudicira kakva će biti reakcija zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova ukoliko dođe do normalizacije odnosa.

"U kontaktu sam sa njima, oni prate proces i kažu da je ono što je dobro za Srbiju dobro i za njih i da neće biti u kontradikciji sa Srbijom", naveo je Lajčak.

Lajčak je ponovio da dijalog Beograda i Prištine mora biti "iznad dnevne politike" i u Beogradu i u Prištini, a da transparentnost procesa mora da pokaže koliko je dijalog u interesu svih.

"Vašingtonski dogovor nije sporazum niti je obavezujuć"

Lajčak je rekao i da je optimista kada je reč o saradnji sa novom administracijom u Vašingtonu po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, ali i celog Zapadnog Balkana.

"Otpitimističan sam pobedom nove administracije u SAD, jer se vraćaju ljudi sa kojima je EU već radila i koji poznaju Zapadni Balkan. Njima ne moramo da objašanjavamo stvari o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti. Oni su se već dokazali kao pouzdani partneri i za Zapadni Balkan i za EU", rekao je Lajčak.

Tokom video-razgovora o "Potencijalima saradnje EU i SAD na Zapadnom Balkanu" sa nemačkom ambasadorkom u Vašingtonu, Emili Heber, ocenio da "tandem EU–SAD" nije dobro funkcionisao "posebno u poslednjih godinu dana" kada je reč, između ostalog, i o dijalogu Beograda i Prištine.

"Bilo je jasno da postoje dva pristupa, a to nije bilo ono što je EU odlučila niti je to želela", rekao je Lajčak.

Dodao je da je takva situacija dovela do "konfuzije" u Beogradu i Prištini koji su, prema njegovim rečima, bili "zbunjeni i nisu želeli da biraju između EU i SAD".

"Nedostatak bliske sradnje EU i SAD je gubitak za obe stane u procesu dijaloga", ocenio je Lajčak.

Upitan da oceni dogovoreno između Beograda i Prištine u Vašingtonu, uz posredovanje predsednika Donalda Trampa, Lajčak je rekao da u pitanju "nije sporazum", jer ne ispunjava kriterijume za to, već da je u pitanju "politička deklaracija koja nije pravno obavezujuća".

"Ono što je potpisano nema implementacioni mehanizam i zavisi od dobre volje strana. Mi ne radimo tako u Briselu. Radimo na jasnom sporazumu ko šta radi i kada", naglasio je Lajčak.

Dodao je i da su SAD do sada bile "dovoljno mudre" da se ne takmiče sa EU u liderstvu u procesima na Zapadnom Balkanu, već da joj daju podršku na putu evropskih integracija regiona.

"U pitanju je kombinacija meke moći EU kroz evropsku perspektivu i direktan pristup SAD", rekao je Lajčak.

Zaključio je da je sve što je pozitivno postignuto na Zapadnom Balkanu u posednjih 20 godina bio rezulat bliske saradnje EU i SAD i da će se takva uspešna politika nastaviti sa aministracijom na čelu sa Džozefom Bajdenom.