Kosovo nije prepreka na evropskom putu Srbije

Opšti je stav vlada i institucija Evropske unije da bi trebalo sve napore uložiti za pospešenje procesa pridruživanja Srbije EU, smatraju diplomatski izvori evropske dvadesetsedmorice u Briselu, čije je mišljenje zatražila agencija Beta.

Iako su se u poslednje vreme u Evropskoj uniji čula mišljenja da "pitanje sređivanja odnosa Srbije i Kosova treba ostaviti za kasnije", sutrašnji susret šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića s ministarskom "trojkom" EU može biti prava prilika da se istakne da pitanje Kosova ne može biti uslov za ulazak Srbije u članstvo EU. 

Nedavno su visoki predstavnik EU Havijer Solana i zvaničnici nekih članica Unije naglašavali da je sad bitno da se ubrza proces reformi u Srbiji koji otvara vrata EU, dok za pitanje sređivanja odnosa "sa svim susedima" ima vremena.

Većina u institucijama i vladama EU, evropski komesar Oli Ren, donedavno Solana, dosada su naglašavali da su pridruživanje Srbije Uniji i sređivanje stanja oko Kosova dva potpuno odvojena pitanja i da to ne može biti poseban uslov za učlanjenje Srbije u EU.

"Kosovo ostaviti za kasnije" 

Havijer Solana i neki drugi evropski krugovi, nedavno su na pitanje da li, u bilo kakvom vidu priznavanje "realnosti na Kosovu", za Srbiju može biti novi politički uslov za članstvo u EU, odgovorili da "pitanje Kosova treba ostaviti za kasnije".

Predstavnik francuskog Ministarstva inostranih poslova je, zamoljen da, u svetlu susreta Vuka Jeremića i šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera pre dva dana u Parizu, objasni da li taj uslov za Srbiji postoji, jasno odgovorio da "to nije uslov".

Poruka Kušnera Jeremiću glasila je da "Srbija treba da gleda u budućnost i sve što bude činila da učini postojanim svoje odnose sa susedima, bilo bi od koristi za približavanje Evropi".

"To, međutim", preneo je Kušnerov predstavnik za medije, "nije uslov, već činilac koji pomaže". 

"Mi od toga ne pravimo nikakav uslov, već povoljan činilac u proceni koju zemlje EU imaju u odnosu na Srbiju", istakao je francuski zvaničnik i dodao da su za tu procenu ključni "saradnja s Haškim sudom, usvajanje politike u skladu s političkim i ekonomskim vrednostima EU i stav stabilizacije i saradnje s neposrednim susedima".