Premijerka i ministri odgovaraju na pitanja poslanika – od škole u Novom Pazaru do Komercijalne banke

Prvo pitanje postavio je poslanik Jahja Fehratović koga je zanimalo da li će i kada biti otvoren konzulat Bosne i Hercegovine u Novom Pazaru.

Ana Brnabić je odgovorila da će proveriti sa Ministarstvom spoljnih poslova i proslediti odgovor u najkraćem roku.

"Ako odgovor još nije poslat, onda je to zbog toga što se čekalo 14 meseci na formiranje Saveta ministara BiH, tako da nismo imali kome formalno da šaljemo. Proveriću i u najkraćem roku ćemo vam poslati odgovor ako već nismo", odgovorila je Brnabićeva.

Odgovarajući na pitanje poslanika JS Đorđa Kosanića da li će Srbija ove godine biti lider na Zapadnom Balkanu po prosečnoj plati, koja je u decembru veća od 500 evra, ona je rekla da će biti tako, ali da to nije ambicija Vlade Srbije.

"Sada nam beži samo Crna Gora i to u ovom trenutku samo nekoliko evra u prosečnoj plati, iako su bili mnogo iznad nas pre tri godine. Tokom 2020. postaćemo zemlja sa najvećom prosečnom platom na Zapadnom Balkanu, ali to nije naša ambicija, jer gledamo na region i šire, da prestignemo Bugarsku, Rumuniju, pa onda i sve ostale, da trčimo mnogo brže nego što oni trče. Ovo je trenutak kada će se naša ekonomija ubrzavati, ne samo zato što stižu rezultati teških reformi koje smo sproveli, već i zbog svega što smo radili od 2016. i 2017. godine", zaključila je Ana Brnabić.

Brnabić: Priština pod pritiskom

Danas i neke od vodećih svetskih sila koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova kažu da to nije zatvoreno pitanje, i da tačka na to nije stavljena, naprotiv, govore da je otvoreno pitanje, pozivaju na dijalog i na kompromis, a kakav će to biti kompromis to je pitanje dijaloga, izjavila je večeras premijerka Ana Brnabić.

Ona je, odgovarajući na pitanje poslanice Snežane Paunović, rekla da je to najbolji pokazatelj ispravnosti politike predsednika Vučića i da to ne govori kao predsednica vlade, nego kao neko ko je iz Srbije i svedok je kako se radilo na ovom pitanju čitav niz decenija.

Premijerka je istakla da je Srbija postigla nešto što je teško bilo zamislivo i da danas vodimo pametnu politiku u kojoj je Priština ta koja je pod pritiskom.

"Već više od godinu dana nismo čuli čuvenu floskulu: 'Pozivamo dve strane...' To je ozbiljan prekid kontinuiteta percepcije da na Kosovu imate dve strane koje se međusobno svađaju. Danas imate ozbiljan Beograd, Srbiju, Vladu Srbije, zvaničnike, predsednika republike i jednu Prištinu i njene političke lidere sa kojima oni u ovom trenutku ne znaju šta će", izjavila je premijerka. 

Pitanje Šarčeviću o školi u Novom Pazaru 

Fehratović je imao pitanje i za ministra prosvete Mladena Šarčevića kome je rekao da bivše rukovodstvo OŠ "Avdo Međedović" u Novom Pazaru opstruiše postavljanje novog rukovodstva.

"Ovde je na delu jedan pokušaj opstrukcije i politizacije jedne grupe ljudi koja stoji iza Bošnjačkog-nacionalnog veća. To nije stav celog BNV-s nego neko manipuliše", rekao je Šarčević i podsetio da je bilo kritika na račun jednog člana zakona u parlamentu da direktore imenuje ministar, a da se sada u praksi pokazalo da je to potrebno.

Šarčević je rekao da se juče čuo sa predstavnicima nadležnog sindikata i da želi da pošalje poruku da država mora da se poštuje.

Ministar je naveo i da je obavestio i tužilaštvo o tom slučaju i da očekuje njihovu reakciju.

O prodaji Komercijalne banke

Odgovarajući na pitanje poslanika Đorđa Vukadinovića koji je pitao da li postoji mogućnost da se prodaja Komercijalne banke zaustavi "pošto se nijedna ozbiljna zemlja ne odriče na taj način svog finansijskog suveretniteta", Branbićeva je rekla da je prethodna vlast još 2009. godine obećala prodaju te banke.

Kaže da je ova vlada izabrala finansijskog savetnika za prodaju banke i da je procena da se vrednost za 100 odsto kapitala banke kretala od 406 do 451 miliona evra, a za 83,23 odsto udela od 338 do 375 miliona evra.

"Dakle, ponuđena cena koju smo postigli je iznad gornjeg ranga procenjene vrednosti banke. Izabrana ponuda je iznad tržišne kapitalizacije banke na dan 30. jun 2019. godine", kazala je Branbić.

Premijerka je istakla da država Srbija čuva svoje interese i da i dalje ima dve svoje banke: Poštansku štedionicu i Srpsku banku i dodala da je prethodna vlast odvela u stečaj i uništila pet državanih banaka.

Vulin: Vučić pregovara tako da Kurti beži od pregovora

Ministar odbrane Alekandar Vulin kaže da se pred pregovore ne otvaraju sve karte, niti koje su pozicije i na šta je Srbija spremna u pregovorima po pitanju KiM, te ističe da se grčevito borimo da sačuvamo Kosmet.

Vulin kaže i da predsednik Vučić pregovara tako da Kurti beži od pregovora "glavom bez obzira", a da je ovo prva garnitura u Prištini koja odbija da sedne za pregovaračaki sto, što, uveren je, znači da gube nešto, i to mnogo, u pregovorima.

On je to rekao u parlamentu odgovarajući na pitanje poslanika Đorđa Vukadinovića da li je "ucenjivački" kad, kako je rekao predsednik Vučić, možemo u vezi s Kosovom da očekujemo ponudu koju "ne možemo da prihvatimo, a ne smemo da odbijemo".

"Pred pregovore nećete reći ni da, ni ne. Nećete reći šta su pozicije, gde prestaje, gde počinje, niti šta ćete sve uraditi, na šta ste spremni... Zato služe pregovori i ne treba govoriti ranije o tome. Vučić je govorio upravo o tome", rekao je Vulin.

Vulin je u parlamentu rekao i da je sada, kada su stigli "panciri", naša potivvazduhoplovna odbrana mnogo jača nego što je bila, a da su pripadnici vojske obučeni za rad na njima.

"Oni su već ovog trenutka u stanju da brane naše nebo i zemlju", istakao je Vulin. 

Stefanović: Zakon o nestalim bebama prvi korak

Odgovarajući u Skupštini Srbije poslaniku Jedinstvene Srbije Đorđu Kosaniću koji je pitao da li će se promeniti Krivični zakon u smislu rešavanja pitanja nestalih beba, ministar policije Nebojša Stefanović je rekao da ne isključuje mogućnost da se on pooštri.

Podsetio je da je Krivični zakon već pooštravan u smislu kažnjavanja za krivična dela koja su učinjena prema deci, navodeći da Srbija ima dobre zakone, jako oštre i da bi bilo dobro i da sudovi drakonskim kaznama pokažu da čuju potrebe naroda.

"Mi smo razgovarali s roditeljima, udruženjima, stručnjacima, cela vlada se angažovala i donošenje zakona je prvi značajan korak. MUP i Ministarstvo pravde su usaglasili stav da tužilaštva imaju mogućnost da gone nekog za krivično delo iako je to učinio pre recimo 30 godina", rekao je Stefanović.

On je, međutim, izrazio bojazan da neće sve porodice uspeti da dođu do dokumentacije, jer, kako kaže, reč je o događajima od pre 30-40 godina, a negde je, kaže, možda dokumentacija i namerno uklonjena.

Ministar je u parlamentu objasnio da je jedan od razloga za donošenje zakona presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je jednoj od porodica povređeno pravo na porodični život.

Sud je tada dosudio da se porodici isplati 10.000 evra kao naknada, što je predviđeno i sadašnjim predlogom zakona.

Dejanovićeva o tome kako stimulisati ljude da se vrate iz sveta

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je rekla da je država u poslednje četiri godine napravila najteži korak i otvorila mnoga pitanja u sektoru populacione politike, a kao primer dobre saradnje sa međunarodnim organizacijama pomenula je upravo posetu eksperata iz SAD, Švedske, Italije i još nekoliko zemalja koje su angažovale Ujedinjene nacije.

"Smatraju da naše ljude koji su inostranstvu treba stimulisati da dođu... na koji način mogu dobiti olakšice, kako da reše pitanje zdravstvenog osiguranja, niz administrativnih pitanja...", objašnjava Đukić Dejanović.

Stručnjaci smatraju, dodala je, da nedovoljno koristimo transfer znanja zajedničkih projekata a dali su i konkretne sugestije za različite delove zemlje.

Put do povratka u Srbiju može biti zapravo na različite načine, navela, te pojasnila da to može da znači transfer znanja, zajedničke projekte, a sugerisali su, kaže, posebno telo na nivou Republike koje se bavi ljudskim resursima.

Ocenili su da je činjenica da smo kao nacija stariji i da u proseku naš stanovnik ima 42,3 godine, što, smatraju, iziskuje da populaciona politika bude usmerena na vrlo konkretne programe aktivnog starenja.

"Krenuli su od toga da ljudi pre nego što će biti penzionisani treba u raznim organizacijama da imaju savetodavnu funkciju, da se pripremaju za penziju u kojoj takođe treba da budu aktivni".

Tu leži, kako je rekla, veliki neiskorišćeni potencijal koji bi morao biti potpuno drugačije iskorišćen.

Ministarka je podsetila na statistiku, koja kaže da 14,3 odsto osoba u Srbiji ima do 14 godina, a da je 20,2 odsto onih koji imaju preko 63 godine.