Stabilno visoka podrška članstvu Srbije u EU – 54 odsto

Govoreći o rezultatima najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije", koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, naglasila je da je istraživanje rađeno prema standardu Evrobarometra i da je u njemu učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina.

Joksimovićeva je istakla da najnoviji podaci pokazuju "da se nastavlja trend stabilne natpolovične podrške naših građana evropskim integracijama", budući da su i u prethodne dve godine odgovori na pitanje "Da li biste na referendumu podržali ulazak Srbije u EU" bili gotovo identični kao u ovom talasu istraživanja.

"Uverena sam da je većinska podrška građana procesu evropske integracije rezultat sistemskog sprovođenja reformi u oblastima koje su od značaja za brži put Srbije ka članstvu u EU, pre svega u ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, uz dobro planiranje i relativno visok nivo iskorišćenosti fondova Evropske unije", poručila je Joksimovićeva.

Prema mišljenju većine ispitanika, za njih 48 odsto članstvo u Evropskoj uniji bilo bi korisno za Srbiju. Građani pojam EU povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i boljom budućnošću za mlade (po 16 odsto), mogućnosti putovanja unutar Evropske unije (15 odsto), te uređenijim društvom (10 odsto).

Ministarka je naglasila da je, sagledavajući sve elemente politike proširenja - pozitivne i one na koje možemo da utičemo svojim radom, kao i ukupni širi politički kontekst - važno da očekivanja građana budu realna i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju i pre samog članstva naše zemlje u Uniji.

Čak 73 odsto ispitanika podržava reforme koje vode u članstvo u EU i saglasni su da bi ih trebalo sprovoditi i da ih Unija ne postavlja kao uslov. U prethodnim godinama, od juna 2014. godine taj broj je varirao između 65 i 75 procenta, što znači da postoji realan stav javnosti da su reforme u Srbiji potrebne.

"Građani smatraju da su reforme važne za dobrobit građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije, ali i da su instrument za članstvo u Evropskoj uniji", istakla je Joksimovićeva.

Kao najznačajniju reformu, odnosno kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije (19 odsto). Reforma zdravstvenog sistema sa 17 odsto, bolja zaštita ljudskih prava, te reforma pravosuđa sa po 13 procenata sledeće su po važnosti za građane, prema rezultatima istraživanja Ministarstva.

Govoreći o pretpristupnim fondovima EU, Joksimovićeva je podsetila da Srbija prednjači u regionu po iskorišćenosti novca koji joj je na taj način stavljen na raspolaganje, odnosno godišnje oko dvesta miliona evra.

Zvanični podaci govore da su u periodu od 2000. do kraja 2016. godine, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

I ovog puta, najveći procenat građana, njih 62 odsto, smatra da bi odnose Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od očekivanja Evropske unije i procesa evropskih integracija.