Da li će se ići "preko trnja" do EU

"Da li mislite da se život građana Srbije promeni svaki put kad otvorimo neko poglavlje – ne bih rekao. Zato treba ponovo promisliti ceo proces", rekao je francuski predsednik početkom decembra.

U 2019. život građana, prema Makronovim merilima, nije se promenio najmanje dva puta. Toliko je Srbija otvorila poglavlja sa Evropskom unijom.

"Najveći posao je između otvaranja i zatvaranja, na to je on mislio", kaže Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji. 

A zatvorena su dva poglavlja. To znači da su do sada samo u tim oblastima dostignuti određeni standardi.

"Možemo ovu godinu označiti kao godinu propuštenih prilika", smatra Međak.

Mnogo jaču kvalifikaciju dobilo je neotpočinjanje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom – istorijska greška. To ne znači da se o evropskom putu i perspektivi nije razgovaralo tokom cele godine. Da je ima i Srbija, redom su poručivali evropski zvaničnici onima iz Srbije.

"Mislim da svi delimo stav da je reč o procesu modernizacije zemlje, borbi protiv korupcije, borbi za slobodu štampe, za demokratske strukture, vladavinu prava, nezavisnost institucija. To su sve osnovne ideje koje delimo i nije reč da se posao uradi samo da se postane član Unije, već vidimo da postoji spremnost da se svi koraci sprovedu kako bi Srbija i njeni građani živeli u savremenom društvu", navodi Manfred Veber, šef grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu.

"Imamo mnogo posla koji kasni, ako ste videli papir Evropske komisije, šestosmesečni izveštaj o poglavlju 23 i 24, tamo se na preko 20 mesta pominje ozbiljan zastoj u dva najbitnija poglavlja a ta poglavlja mogu dovesti do obustave pregovora ako u njima nema napretka", kaže Vladimir Međak. 

Mnogo predloga 

U 2019. se pomenulo i nazadovanje. Francuski predlog to predviđa: fazno pristupanje Uniji, strože uslove ali veću finansijsku korist. Devet drugih članica iznelo je svoj predlog – da se grupe poglavlja otvaraju paralelno, a ne jedno za drugim. Sa dva predloga zemlje koje žele u Uniju, čekaju treći, do kraja januara.

"Mnogo predloga dolazi od zemalja-članica, ali će Komisija će izaći sa svojim predlogom i nadamo se da ćemo početi diskusiju o našem predlogu", ističe komesar za proširenje EU Oliver Varhelji. 

Za sada se ne zna da li će se reforma evropskog puta odnositi i na Srbiju i Crnu Goru. Dve zemlje već imaju pregovaračke okvire, uveliko su u procesu, međutim, nijedna nema niti rokove za ispunjavanje kriterijuma, ni plan za kraj pregovora.

"Moramo da znamo, i to je ono što pitam mnoge unutar EU. I ako rešimo naše probleme sa Prištinom, kada možemo da računamo na to postanemo članica Unije, 2025. ili neke druge godine? Nismo dobili odgovore", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Neki odgovori mogli bi da se čuju na Samitu u maju, u glavnom gradu Hrvatske, koja od 1. januara predsedava Uniji.

"Ako postoji jedna zemlja koja zagovara susede, proširenje, uz ispunjenje kriterija, to je Hrvatska", poručio je premijer Hrvatske Andrej Plenković. 

Poslednje širenje Unije bilo je baš na Hrvatsku 2013. godine. Sada je u statusu kandidata za članstvo pet zemalja. Najduži staž ima Turska – 20 godina. Srbija broji osmu.