Devet zemalja EU za "ubrzane integracije" Zapadnog Balkana

Predlog koji su potpisale Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Poljska, baltičke zemlje, Slovenija i Malta, navodi se da vrata EU ostaju otvorena za Balkan i da neophodne unutrašnje reforme EU ne mogu biti preduslov za nastavak ovog procesa.

Posle francuskog predloga za reformu politike proširenja, na stolu je sada i predlog grupe zemalja koje se smatraju naklonjenim prijemu Balkana u EU. Zemlje potpisinice iznose sledeće principe za novu politiku proširenja: punopravno članstvo je krajnji cilje procesa, napredak treba da bude zasnovan na zaslugama, uz stroge ali fer uslove, podsticanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa i kompatibilnost sa postojećim pregovaračkim okvirom.

Zajednički papir predlaže grupisanje pregovaračkih poglavlja po glavnim tematskim oblastima i njihovo zajedničko otvaranje.

Za razliku od francuskog predloga, navodi se da bi više grupa poglavlja moglo da se otvara paralelno, a ne jedna za drugom.

Potpisnice traže bolju strukturu poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, sa jasnim preporukama i krajnjim rokovima i veću pomoć EU i zemalja članica u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Šta su politički, a šta finansijski podsticaji

Dokument predlaže jače finansijske i političke podsticaje za zemlje Balkana i konkretnije koristi za građane, zasnovane na principu "više za više".

"Politički podsticaji treba da uključe i sastanke Evropskog saveta sa liderima Zapadnog Balkana na godišnjem nivou; povećano učešće predstavnika Zapadnog Balkana na odabranim neformalnim sastancima Saveta, u tehničkim odborima, radnim grupama Komisije, kao i u odborima Saveta ", stoji u dokumentu.

Efektivni i ciljani finansijki podsticaji treba da nagrade napredak u reformama, a cilj takvog pristupa treba da bude smanjivanje ekonomskog jaza između EU i regiona, naglašava se u predlogu i dodaje da "treba razmotriti postupno učešće na jedinstvenom tržištu EU i otvaranje novih programa EU za Zapadni Balkan".

Predlog, međutim, ne govori o povećanju iznosa bespovratne pomoći, niti o ranijem otvaranju višestruko većih strukturnih fondova EU, rezervisanih za zemlje članice. Potpisnice dokumenta traže od Evropske komisije da primenu zakonodavstva EU u svakoj oblasti predstavljaju na merljiviji, jasan i uporediv način, kako bi se postigao širi konsenzus o ocenama reformi.

Devet zemalja članica predlažu i ogranizovanje godišnjih "Evropskih konferencija" na Zapadnom Balkanu uz učešće nacionalnih parlamenata i Evropskog parlamenta, koje bi promovisale "dijalog i konsultacije ".

Takođe, zemlje Balkana trebalo bi da budu uključene u predstojeću Konferenciju o budućnosti Evrope koja treba da predloži reformu unutrašnjeg funkcionisanja Unije.

Evropska komisija će u drugoj polovini januara, uzimajući u obzir različite stavove zemalja članica izneti svoj predlog za reformu politike proširenja.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenio je da nova metodologija ne bi trebalo da se odnosi na Srbiju, jer bi to značilo "promenu pravila igre koja je već u toku ", ali je naglasio da bi neki elementi mogli da se primene i na Srbiju, da bi se proces pregovora učinio dinamičnijim i efikasnijim.