Kako sprečiti "preletanje" u parlamentu

Socijalisti nemaju dilemu. Izabrali su, kažu, i ključno pitanje i vreme. Dok razgovaraju vlast i deo opozicije o izbornim uslovima iz SPS-a poručuju - poslaničkim mandatima ne sme više da se trguje u Skupštini.

"Uz dužno poštovanje svih kolega, ali niko od nas svojim imenom i prezimenom nije ušao u poslanički klub, već su tu bili nosioci izbornih lista i prvi na listi", rekao je Đorđe Milićević, novi potpredsednik SPS-a.

Rešenje traže kroz izmene i dopune zakona o Skupštini u kojoj je trenutno 14 poslaničkih grupa i 22 samostalna poslanika. Sanda Rašković Ivić je u Parlament ušla kao nosilac liste DSS - Dveri. Nakon što ju je DSS isključio, delovala je kao samostalni poslanik, a zatim i kao deo novog poslaničkog kluba. Od 2017. deo je Narodne stranke.

"Smatrali smo da je pošteno da Narodna stranka koja nije učestvovala na izborima nema poslanički klub. Ceo izborni sistem bi trebalo menjati zato što su danas ustvari ljudi odgovorni šefu stranke. Na temelju stranke oni i ulaze u parlament", kazala je Rašković Ivićeva.

Za analitičare predloženo rešenje leči posledicu, a ne uzrok.

"Ako se već i menjaju neka zakonska rešenja, onda je bolje ta rešenja prilagoditi za sve situacije, a ne samo za trenutnu situaciju koju imamo i koja je jednim delom i posledica i najavljenog bojkota i činjenice da je najveći broj opozicionih stranaka u suštini van parlamenta", smatra Bojan Klačar, programski direktor CESID-a.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan  Jovanović, objašnjava da razvijena demokratija podrazumeva da se prođe niz etapa u političkoj stranci - odborničku funkciju, da neko ima duže članstvo u stranci, da bude ideološki i programski utemeljeni, pa da dođe na funkciju.

"Kod nas vrlo često čovek uđe u stranku danas, sutra postane poslanik, ministar i onda se stranka čudi zašto je olako promenio svoj dres", istakao je profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović.

Za tri decenije višestranačja, Srbija je probala i većinski i proporcionalni izborni sistem u kome se, čini se, od 1992. polemiše, ko sa liste ulazi u parlament i kasnije, ko je vlasnik mandata.

Ustav iz 2006. omogućio je strankama da od poslanika dobiju neopozivu ostavku i pre nego što postanu poslanici. Ali, to je Ustavni sud proglasio neustavnim.

"Samo što je Ustav donet 2006. godine vi ste imali praksu nekoliko godina kasnije, kada je došlo do rascepa u SRS-u, da taj mehanizam sa blanko ostavkama nije funkcionisao. Ja mislim da bi rešenje bilo u trajnijoj, dugoročnijoj reformi. Jedan izborni sistem koji bi zadržao proporcionalan način raspodele mandata, a istovremeno nama kao građanima da glasamo za ličnost, za Petra Petrovića, Marka Markovića, bez obzira kojoj on stranci pripada, bio primereniji. To bi naglasilo jednu veću odgovornost i stranaka i samih kandidata", naveo je Jovanović.

Za sada predlog socijalista nije komentarisala ni opozicija, ni ostale stranke vladajuće koalicije.

Kaže, pisali su Skupštini, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ali i evropalramentacima.