Koji su zaključci druge runde međustranačkog dijaloga

Tokom druge runde dijaloga procenjeno šta je ostvareno od oktobarskog prvog međustranačkog dijaloga i apelovano da se donesu dodatne konkretne inicijative za unapređenje uslova za održavanje parlamentarnih izbora, saopštila je Narodna skupština.

Facilitatori Evropskog parlamenta istakli su važnost napretka u primeni preporuka iz izveštaja Evropske komisije, OEBS-a i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) kako bi se regulisali svi bitni aspekti, rešili nedostaci i propusti u izbornom okviru, uključujući puni parlamentarni nadzor. Facilitatori su zahvalili svim akterima na aktivnom učešću u dijalogu, kao i onima koje su neformalno konsultovali.

Na pola puta (predviđene su tri runde dijaloga), postoji jasan osećaj hitnosti preduzimanja značajnih koraka u rešavanju ključnih pitanja kako bi se ostvario stvarni napredak u unapređenju uslova za održavanje parlamentarnih izbora, pre svega u medijskom okruženju i ulozi REM-a.

Facilitatori su naglasili da je takav značajan i konkretan napredak neophodan za održavanje treće runde dijaloga, zakazane za 12. i 13. decembar 2019. godine.

Vlada je obezbedila ažurirane informacije o napretku u obuci službenika zaduženih za vođenje i ažuriranje Jedinstvenog biračkog spiska i ažuriranje novog veb-sajta za informisanje građana o biračkom spisku.

"Tokom dijaloga je konstatovano organizovanje Otvorenog sastanka u Narodnoj skupštini o ulozi i radu REM i apelovano je na sve relevantne aktere, posebno REM, da hitno nastave sa aktivnostima u cilju rešavanja nedostataka u medijskom okruženju i deluju u skladu sa novim inicijativama što je pre moguće", navodi se u saopštenju Odeljenja za odnose sa javnošću Narodne skupštine.

Prioritet je da svi članovi REM-a budu imenovani i da bude garantovan pravedan pristup i izveštavanje javnih medijskih servisa. Ovo bi trebalo da se obezbedi imenovanjem "3+1" novih predstavnika u REM-u, usvajanjem novog propisa zasnovanog na najboljoj evropskoj praksi za javne servise, kako bi se obezbedio pravedan pristup i izveštavanje tokom izborne kampanje, kao i uspostavljanje Nadzornog odbora u Narodnoj skupštini koji bi pratio sprovođenje svih obaveza koje se odnose na izbore.

Razmatran je takođe napredak u ispunjavanju obaveza preuzetih tokom prvog međustranačkog dijaloga. Iako su pozdravljena "postignuća i napredak u toku", naglašeno je da većina obaveza još nije ispunjena ili je ispunjena delimično.

Zato je Tabela ispunjavanja obaveza, izrađena nakon prethodnog međustranačkog dijaloga, ažurirana i priložena ovim zaključcima.

Sve uključene državne institucije trebalo bi ubrzano da sprovedu sve obaveze, istovremeno obezbeđujući standarde i preporuke kako je navedeno u izveštajima Evropske komisije i ODHIR-a. Pored toga, na dijalogu su pozvane sve parlamentarne grupe da budu konstruktivne u pružanju podrške usvajanju izmena i dopuna izbornog zakonodavstva i u duhu najboljih međunarodnih praksi (tj. izbegavanja velikih promena uoči dana održavanja izbora).

Uzimajući u obzir ukupni nivo ispunjenja predloženih mera, potrebno je preduzeti dalje korake pre sledećeg međustranačkog dijaloga sredinom decembra, kako bi učesnici bili sigurni da je učinjeno sve što je moguće da se unaprede uslovi za održavanje izbora.

Predviđena je druga faza dijaloga nakon parlamentarnih izbora 2020. godine i usredsrediće se na dugoročni cilj unapređenja međustranačkog dijaloga u Narodnoj skupštini, razmatranjem pitanja kao što su reforma Poslovnika o radu i dalja revizija celokupnog izbornog okvira.