Menjaju se propisi o referendumu

Na referendume ne izlazimo često, ali poslednjeg se sećamo. Pre tačno 13 godina, glasali smo novi Ustav. Tada je najteže bilo poštovati prag izlaznosti, podseća profesor Bogoljub Milosavljević koji je učestvovao u pisanju izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

"Možda je najbitnija njegova novina u sledećoj stvari: što se uslov za uspeh referenduma snižava na većinu izašlog broja koji su glasali, a po zakonu koji je još na snazi, bila je potrebna polovina biračkog tela da glasa za uspeh referenduma, što je previše veliki zahtev", kaže Milosavljević.

U novom zakonu precizira se kako i ko će pokretati referendum, ko će finansirati kampanju ali i kako će se sve glasati.

"Uvideli smo da su odredbe postojećeg zakona na neki način restriktivne. Mi otvaramo mogućnost da, što se tiče na primer narodne inicijative, imamo elektronsko prikupljanje potpisa, uz naravno pomno praćenje kako se i na koji način ti potpisi prikupljaju", kaže Branko Ružić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ova poslednja stavka bila bi dragocena kada se pokretala inicijativa za Tijanin zakon. Naročito je teško obezbediti da svako ko podrži inicijativu to potvrdi matičnim brojem, kaže Igor Jurić.

"Mnogo ljudi je govorilo zašto da dajem svoj matični broj, ja podržavam inicijativu, ali smatram da je to moj lični podatak koji ja ne želim da dam. Za sedam dana ti treba da prikupiš 30.000 potpisa, to je za jednu organizaciju kakva smo mi zaista, jedan ogroman posao", kaže Jurić.

Rokovi će biti duži - 90 dana, piše u izmenama zakona. Za pokretanje narodne inicijative potrebno je 30.000 potpisa, za referendum 100.000, a 150.000 za izmenu Ustava. 

Na opštinskom nivou, za građansku inicijativu odavno je dovoljno pet odsto birača.