Politikolozi za RTS: Bregzit uzrok i posledica krize EU

Kraj Hladnog rata, pad Berlinskog zida, pa Bregzit – politikolozi izlazak Velike Britanije iz Evropske unije svrstavaju u istorijske događaje prve klase. One posle kojih više ništa neće biti isto.

I već vide posledice - u vidu francuskog veta na početak pregovora za Skoplje i Tiranu. Nisu začuđeni – Francuzi tradiocinalno koče, Britanci su važili za šampione politike proširenja.

"Da smo mi bili prisutni, da li bi Makron mogao da zauzme stav koji je zauzeo. Bilo bi Francuska, protiv Nemačke i Britanije oko proširenja. Drugo pitanje je kako građani zemalja Zapadnog Balkana vide Bregzit – ako Britaniji nekim slučajem krene, mogli bi da pomisle šta će to nama, prihvatićemo investicije iz Kine, naprimer", kaže Džejms Ker Lindzi, profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka.

Osim mnjenja, Bregzit pre svega otvara pitanje proširenja – poljuljao je već preispitivano uverenje da je reč o najuspešnijoj politici Evoprske unije i smanjio atraktivnost ideje o integraciji Zapadnog Balkana.

"Mislim da bi i ovo francusko 'ne' otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijomi Albanijom moglo da se protumači kao indirektna posledica Bregzita, jer se postavilo pitanje da li bi se Bregzit i desio da nije došlo do velikog proširenja 2005. godine", naveo je Filip Ejdus, profesor na FPN-u.

"Najveći zagovornici proširenja su nove članice, upravo one zbog kojih je Francuska, Danska, Nizozemska i druge smatraju da imaju problem u EU tako da treba sa pozicije Zapadnog Balkana razmišljati ko je taj koji navija za vas", ukazala je Senada Šelo Šabić sa Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu.

Regionalna saradnja kao alternativa 

Često se, zbog krize u Uniji, razmišlja o alternativama. Politikolozi upozoravaju da mi tu alternativu već živimo. Stav francuskog predsednika Makrona vide kao zloupotrebu politike konsenzusa i nisu optimisti.

"BiH i nema status kandidata, ali ovi koji imaju, otvaraće i zatvaraće poglavlja i pravićemo se da se nešto događa, politička elita će govoriti da napredujemo, elite u EU će govoriti: 'E, da samo nastavite!' Suštinski, stvari se neće značajnije pomicati", napomenula je Nedžma Džananović Miraščija sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.

Uoči uspostavljanja nove Evropske komisije, od evroparlamentaraca – priznanje, ali i konstruktivni stav.

"Imamo blokadu jedne zemlje i ta je ozbiljna, treba razmisliti šta dalje da bismo dali nadu ljudima na Zapadnom Balkanu da sve to što oni rade ima rezultat", smatra predsednica odbora EP za pridruživanje Srbije EU Tanja Fajon.

Najbolje rezultate bi, dok se Unija konsoliduje, zaključuju politikolozi, dala regionalna saradnja.