Jevtić za RTS iz Vašingtona: Pojačan fokus američke administracije za nastavak dijaloga

Dalibor Jevtić je u intervjuu za RTS iz Vašingtona rekao da postoji pojačana pažnja administracije SAD za obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine, ali da za to ne vidi spremnost Prištine.

Boravite nekoliko dana u Vašingtonu. Imali ste razgovore sa predstavnicima Stejt departmenta, razgovarali ste sa šefom srpskog kokusa, kongresmenom Stajversom, sa senatorom Džonsonom, a upravo dolazite iz Bele kuće, gde ste se sastali sa predstavnikom Saveta za nacionalnu bezbednost za Evropu. U odnosu na Vašu poslednju posetu, vide li se promene američkog stava u pogledu situacije na Kosovu

Sada je sav fokus američke administracije, rekao bih, na većem nivou kada je o nastavku dijaloga Beograda i Prištine reč. Opšte je poznato da postoje dva specijalna izaslanika za ovo pitanje, i Stejt departmenta i Bele kuće.

Mogao sam od gotovo svih svojih sagovornika da čujem da treba iskoristiti momenat, odnosno veliku pažnju američke administracije kako bi se došlo do dobrog kompromisnog rešenja.

Senator Džonson mi je rekao da poštuje poziciju predsednika Aleksandra Vučića i da ga ceni upravo zbog činjenice da je iskazao spremnost da se ovo pitanje reši, dok je njegov utisak da Priština izbegava da dođe do nastavka dijaloga.

Upoznao sam svoje sagovornike sa okolnostima u kojima se trenutno nalazimo i rekao bih da nemaju prevelika očekivanja od onih koji bi trebalo da formiraju kosovsku vladu.

Pomenuli ste dva izaslanika. To je stvorilo malu konfuziju i među samim američkim senatorima. Postavlja se pitanje na koji način će oni funkcionisati. Koliko to otežava, a koliko olakšava ponovno uspostavljanje dijaloga koji praktično ne postoji godinu dana?

I u Stejt departmentu i u Beloj kući sam čuo da upravo postojanje dva izaslanika govori u prilog činjenici da je velika pažnja administracije po tom pitanju.

Stiče se utisak da je ambasador Grenel ipak taj od koga se očekuje da bude glavni u ulozi posrednika po ovom pitanju.

Rekao sam im da postoje prevelika očekivanja što se tiče rokova. Mislim da nije dobro postavljati rokove, jer onda nećemo doći do kvalitetnog rešenja.

S druge strane, očekivanja su bila i da će kosovska vlada biti formirana brzo, ali mislim da se to neće dogoditi.

Pregovarač Stejt departmenta za Kosovo Metju Palmer je pre dva dana u svedočenju pred Senatom istakao da ima utisak da predsednik Vučić želi da dođe do dogovora i da se postigne trajno rešenje. Jedan od predloga predsednika Vučića je i razgraničenje. On to nije eksplicitno rekao, ali to je ono što se provlači. Čak je i ambasador Palmer rekao da SAD nemaju problem sa tim da čuju predloge pod uslovom da obe strane prihvate da razgovaraju o njima. Kolike su šanse da će Beograd moći da otvori to pitanje sa novim rukovodstvom u Prištini?

Mogu odgovorno da tvrdim da oni koji treba da formiraju kosovsku vladu nisu spremni za bilo kakav kompromis.

Stekao sam utisak da američka administracija nema problem da tema dijaloga bude svaka tema oko koje se Beograd i Priština dogovore.

Ne vidim spremnost Prištine, ni po pitanju razgraničenja, a ni po pitanju već postojećih dogovora koji nisu implementirani, posebno po pitanju Zajednice srpkih opština.

Kao potencijalni premijer u Prištini pominje se Aljbin Kurti. Do sada je Srpska lista, kojoj pripadate, sarađivala sa prethodnim vladama. Kurti kaže da će prvo razgovarati sa nekim ko ne predstavlja državu Srbiju, kako je ocenio Srpsku listu. Kako tu stvari stoje? Može li se naći kompromis sa Aljbinom Kurtijem kako bi se ispunilo Ustavom zagarantovano prisustvo predstavnika srpskog naroda u kosovskoj vladi.

Nama kao Srpskoj listi nije prioritet da budemo u "vladi Kosova", pogotovo ne u ovoj vladi i u ovim okolnostima, posle svih izjava koje smo čuli od gospodina Kurtija i posle slika koje su dolazile kada su prebrojavani glasovi poslati poštom iz Srbije.

Odlazim sa utiskom da će američka administracija i oni koji se bave pitanjem Kosova biti možda razočarani onim što može biti rezultat rada nove kosovske vlade.

Nikada nisam ni imao prevelika očekivanja, ali za nas je važno da i u na svakom drugom mestu kažemo koji je naš stav.