Na Balkanu veoma napeto – Sergej Nariškin govori za RTS

Sergej Nariškin kaže za RTS da je situacija na Balkanu veoma napeta, pre svega zbog povratnika koji su se borili na strani terorističkih organizacija.

"Oni traže novo tlo za delovanje. Zato je bezbednosna situacija veoma složena, kako u Srbiji, tako i u Rusiji. Mi razmenjujemo analitičke ocene razvoja situacije u područjima nestabilnosti. Sprovodimo složene zajedničke operacije radi zaštite zakonitih spoljnih, srpskih i ruskih interesa."

Povodom godišnjice oslobođenja Beograda, premijer Dmitrij Medvedev je bio u poseti Beogradu, a vi se u autorskom tekstu za beogradski dnevni list osvrćete na srpsko-rusko savezništvo u Drugom svetskom ratu. Šta predstavlja izostanak poziva Rusiji i Srbiji na ceremoniju obeležavanja 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata u Varšavi?

U najkraćem, to je cinični pokušaj da se izopači ishod Drugog svetskog rata.

Domaćin tog skupa bila je Poljska, koja je otkrila namere drugih evropskih zemalja da čak optuže Sovjetski Savez za početak Drugog svetskog rata, a Poljska je u njemu odgirala ulogu koja nije baš lepa.

Setimo se da je 1934. sa Hitlerom sklopila sporazum o neutralnosti koji je sadržao tajni protokol, prema kome bi u slučaju napada treće zemlje, ostala neutralna.

Zato je od aktuelnog političkog rukovodstva Poljske bilo i očekivano da izostavi poziv Rusiji i Srbiji.

U istom tekstu govorite i o pokušaju širenja postistine i da u tom smislu Rusija i Srbija imaju zajedničke protivnike na Zapadu. Ko su oni?

To su oni koji su pre 20 godina izvršili stravičnu agresiju protiv suverene evropske države, protiv Srbije, kada je stradalo nekoliko hiljada ljudi i uništena infrastruktura, a da za to niko nije odgovarao.

Da li Rusija ostaje pri zahtevu za diplomatskim statusom osoblja u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu – istom kakav pripadnici NATO-a uživaju u Srbiji od 2016. godine?

To nije zahtev, već zakonita molba ruske vlade, po tradiciji po kojoj isti status uživa niz zapadnih predstavništava u Srbiji.

Mi smo svesni kako grub pritisak te zemlje vrše na Srbiju kako Srpsko-ruski humanitarni centar ne bi dobio isti specijalni status i to je još jedna potvrda grubog mešanja u unutrašnja pitanja suverene zemlje.

Premijer Medvedev je u srpskom parlamentu govorio o Srbiji u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i o saradnji ili nesaradnji sa EU. S obzirom na Vašu dugu političku karijeru, kakva je budućnost tih odnosa?

Mi smo otvoreni za saradnju Evroazijske ekonomske unije sa svim zemljama i međunarodnim organizacijama uključujući i Evropsku uniju, ali za sada ta naša otvorenost ne nailazi na isti odgovor od Brisela, ali videćemo.

Mi smo, naravno, protiv barijera među zemljama i u ekonomskim integracionim procesima, koje češće dolaze od zapadnih zemalja.

Kako komentarišete tumačenja odbijanja EU da otvori pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom i teze da to otvara mogućnost za druge sile da šire svoj uticaj?

To je primer nedoslednog, a često i ciničnog stava Evropske unije u odnosu na balkanske zemlje.

Brisel je pozvao te dve zemlje u evroatlantske integracije, pre svega u NATO. Te zemlje su ispunjavale zahteve Brisela, ispunjavale su teške reforme, a kada je počelo da se radi o EU, Brisel im je zatvorio vrata ispred nosa. To je zaista cinično.

Na sadašnju funkciju došli ste sa važnog političkog položaja, opisuju Vas i kao bliskog saradnika predsednika Vladimira Putina. Da li i dalje imate političke ambicije?

Funkcija direktora spoljnoobaveštajne službe je veoma visoka, volim svoj posao i ponosan sam što mi je predsednik Putin poverio tu značajnu dužnost.