Ešton: Nismo tražili od Beograda i Prištine da pređu crvene linije

To je bila izuzetna stvar za njih, prisetila se ona početaka razgovora, navodeći da je i fotografija nakon postizanja prvog Briselskog sporazuma sama po sebi slala jaku poruku.

Ističe da od predstavnika dve strane ni u jednom trenutku nije traženo da prelaze crvene linije koje su imali – da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo, niti od Kosova da sebe negira kao državu.

Govoreći o prvom Briselskom sporazumu i činjenici da je od tada prošlo šest godina, a da on nije primenjen, istakla je značaj toga da dogovori budu primenjeni jer treba da olakšaju život običnih ljudi.

"To je bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja da bude i poslednji", rekla je Eštonova na panelu "Održiva rešenja za Zapadni Balkan" u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma.

Ljudima treba govoriti kakva će im biti budućnost, posebno mladima, govoriti im o tome da ovaj region treba da bude mesto gde će želeti da nastave život, koji će se uklopiti u jednu širu, optimističniju sliku.

Upitana da li su predstavnici Beograda i Prištine imali tu svest o hitnosti rešavanja pitanja, kaže da nema sumnje da su na razgovore došli sa ozbiljnošću.

"Sami su rekli da su nervozni i to su i bili i počeli su da pričaju o praktičnim elementima, kako mogu da idu napred da se olakša život ljudima", rekla je ona.

Mondoloni: Nastaviti dijalog što pre

Na panelu je učestvovao i bivši francuski ambasador u Beogradu Frederik Mondoloni, koji je izjavio da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen što pre i poručio je da je njegova država spremna da pomogne u tom procesu i organizuje sastanak u Parizu ukoliko će to biti od pomoći, nakon što se formira vlada u Prištini.

"Želimo da organizujemo sastanak, zajedno sa Nemačkom, ako to može da ubrza proces", rekao je Mondoloni na panelu.

On je ocenio da je, po tom pitanju, mnogo toga postignuto, ali je naglasio da dijalog mora da se nastavi.

Mondoloni, koji je i direktor Direkcije za kontinentalnu Evropu u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova, naveo je da proces mora i da se ubrza i naglasio da Francuska u potpunosti podržava posredovanje EU u dijalogu.

On je dodao da veruje da će šef evropske diplomatije Žozep Borelj uskoro u moći da preduzme punu odgovornost u tom procesu.

A taj proces, smatra Mondoloni, treba da bude koordiniran sa SAD.

Govoreći o evropskoj perspektivi Balkana, Mondoloni je rekao da Francuska gleda na Balkan kao na važan region i da želi da bude još više prisutna u njemu, ističući da njegova zemlja "definitivno vidi budućnost regiona u EU".

"Nema sumnje u to", rekao je Mondoloni dodajući da EU neće biti kompletna bez Zapadnog Balkana.

Nakon što je Francuska stavila veto na početak pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Mondoloni je rekao da zemlje kandidati moraju da ispune sve kriterijume, a da Albanija i Severna Makedonija moraju još mnogo toga da urade.

On je ipak istakao da Franuska prepoznaje dostignuća tih zemalja, poput potpisivanja Prespanskog sporazuma. Mondoloni je, takođe, ukazao na potrebu reforme unutar EU.

Kostelančik: Normalizacija odnosa prioritet

Direktor Kancelarije Stejt departmenta za južnu i centralnu Evropu Dejvid Kostelančik rekao je da priznanje Kosova od strane Beograda stoji na evropskom putu Srbije, da SAD znaju da to nije lak proces, ali da Beograd ima podršku Amerike.

Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine strateški je prioritet SAD, jer je to način da se odredi put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti.

Govoreći o nedavno održanim izborima na Kosovu, rekao je da SAD podržavaju i imaju nadu i očekivanje da će biti formirana vlada koja će biti za dijalog, vlada koja će govoriti jednim glasom i imati objektivne ciljeve.

"SAD će i dalje podržavati nezavisnost i suverenitet Kosova, ali jasno smo rekli da put u budućnost nije zamisliv bez pomirenja sa Srbijom", rekao je Kostelančik na panelu.

Kada je reč o Beogradu, kaže da je on "agresivan" u nameri da delegitimizuje Kosovo na međunarodnoj sceni, čime se narušava, kako kaže, atmosfera za kompromis.

"To što su sada iz SAD dva čoveka fokusirana na region znači da imaju snažnu podršku i punu pažnju vlade da se ulože napori da se to pitanje reši jednom zauvek", ističe on.

"Nemojte propustiti priliku", poručio je Kostelančik Prištini i Beogradu i ponovio stav Vašingtona da je obostrano priznanje suština sporazuma između dve strane, koji treba da im omogući da ostave sukobe u prošlosti i da iskoriste potencijale.

On je rekao da imenovanje Ričarda Grenela od strane predsednika Trampa i Metjua Palmera od strane državnog sekretara Pompea ukazuju na to koliko je pažnja SAD usmerena na Zapadni Balkan i da region ima partnera u SAD.