Vučić: Nezavisna spoljna politika i evropske integracije

Vučić je u razgovoru sa prvim predsednikom Evropskog saveta i bivšim premijerom Belgije Herman van Rompajem rekao da to bez sumnje ne smeta jedno drugom.

Predsednik Srbije je tako odgovorio na pitanje moderatora Nataše Dragojlović iz Nacionalnog konventa koja je primetila da je Vučić nedavno u Njujorku rekao da su evrposke integracije strartški cilj Srbije, ali da je istovremeno nagasili važnost jačanja nezavisnosti Srbje po pitanju spoljne politike.

"Ako analizairate situaciju unutra EU, vidite da svaka zemlja ima pravo veta po različitim pitanjima i da to omogućava nezavisan status tim zemljama", rekao je Vučić.

Kaže da je insistirao na tome i iz nekih drugih razloga, kako je rekao, pošto su nam držali povremeno predavanja ljudi iz raličitih organizacija i institucija nekih država, naročito kada je reč o odnosu Srbje prema Kini i nešto manje po pitau odnosa sa Rusijom i Turskom.

Vučić je primetio da su pojedine zemlje u regionu dobile i više od 100 milijardi evra pomoći iz EU, dok to sa Srbijom nije slučaj i da zato Srbija mora da sve od sebe da kako bi povećala stopu privrednog rasta.

Takođe, dodaje da svaki put kada je išao u Kinu da su ga kritikovali isti oni koji su još češće odlazili u Kinu od njega i da je i zato govorio o tome u Njujorku.

"Mi moramo da vodimo računa o samima sebi. Ali, to ne znači da bismo bili nelojalni Evropskoj uniji, kao što su to neke države članice koje su dobile sve od EU, ali su iskoristile prvu priliku da okrenu leđa EU", naglasio je predsednik Srbije.

Poručio je da je Srbija uvek bila vrlo odan i pouzdan partner, ali da mora da vodimo računa o sebi i da će tako nastaviti da radi i ubuduće.

Uvek je bolje biti deo kluba 

Predsednik Srbije i van Rompej razmenili su stavove i iskustva na temu evropske perspektive Srbije i belgijskog iskustva, i saglasili se da obe zemlje vide mir, stabilnost i demokratiju kao ključne zajedničke vrednosti.

Van Rompej je naveo da Belgiji, ipak, nije potrebna EU da bi opstala, jer je ta država osnovana 1830, ali da joj je važna zbog mira i prosperiteta, a na primeru Poljske i Ukrajine pokazao koliki prosperitet donosi članstvo u EU.

Te dve zemlje su 1990. godine imale isti BDP, a danas Poljska ima četiri puta veći u odnosu na Ukrajinu, rekao je Van Rompej, te istakao da se upravo u tome vidi korist od člnastva, kao i da to nisu samo inrteresi, većč i ideje i garantovani mir.

Prema njegovim rečima, Srbija i EU imaju mnogo toga zajedničkog, zajedničke vrednosti za koje se zalaže i predsednik Srbije, a to su demokratija i sloboda.

Predsednik Srbije je rekao da se on oseća kao Evropljanin, kao i svako ko se nalazi u sali u kojoj se vodi razgovor, jer Srbija jeste i bila je deo Evrope, ali je ukazao da bi na spomen EU, većina ljudi u Srbiji odmah rekla - ne radi se o razlikama između Poljske i Ukranije ili njihovom BDP-u, već se radi o Kosovu.

"Ono što mi vidimo je pritisak i još više pritiska po pitanju Kosova. To je naš problem", rekao je Vučić.

On je naveo da to nije problem za njega lično, jer će racionalno govoreći, uvek moći da promoviše ideje EU, zato što je to u najboljem inetersu Srbije.

"Uvek je bolje biti deo kluba, nego van njega", istakao je Vučić.

Velika razlika između racionalnog i emotivnog pristupa

Predsednik Srbije je podvukao da postoji mnogo stvari prema kojima ljudi imaju kolektivno sećanje i da to može biti problem za plasiranje ideja, te da će to biti slučaj i narednih deset godina.

"Drugačija je situacija kada govorite o EU, odnosno šta građani osećaju. Kada pobeđujete na izborima to ne činite uvek najboljim rezultatima, već morate da gledate i emociju. Građani će reći, bez obzira što je Nemačka naš najveći trgovinski partner sa 5,2 milijardi evra razmene, a zemlje regiona sa 3,8 milijardi, da ne vole Nemce kao što vole druge, jer su priznali Kosovo i bombardovali nas", objasnio je Vučić.

I dalje, preneo je on, postoji jasna većina za evropski put Srbije, a ona se zasniva na racionalnim elementima.

"Moraćemo da se pozabavimo veoma teškim emotivnim pristupom običnih ljudi. Kod onih koji se bave evropskim pristupom postoji ne prevelika radost, već racionalni pristup, a kada razgovarate sa građanima oni su prilično emotivni, i to se vidi iz istraživanja", kazao je Vučić.

Vučić je kazao da je znao da će biti teško rešiti kosovsko pitanje, ali da nije znao da, ako bi hteo nešto da uradi, ne bi naišao ni na jednog saveznika među običnim ljudima.

"Niko od ljudi u Srbiji ne bi rekao: 'Uradi to', svi su se uvek povlačili sa te pozicije, niko nije želeo da preuzme odgovornost. To je jedan od razloga što smo u toj situaciji", rekao je Vučić.

Vučić je ponovio da je Srbija na evropskom putu i mišljenje da bi mogla biti sledeća zemlja koja bi mogla biti primljena u članstvo EU.

Traže priznanje Kosova, ne nude ništa

Predsednik Srbije je rekao da svi od Srbije stalno očekuju priznanje Kosova i postavio pitanje - a šta bi Srbija tim priznanjem trebalo da dobije, da li je to članstvo u EU do 2025. godine, a da mu odgovaraju "Aleksandre, vi ste pragmatićan čovek, vidite situaciju..."

Ukazao je da je Srbija uradila mnogo toga po pitanju ispunjavanja Briselskog dogovora, a da s druge strane Priština nije ispunila jedan uslov, formiranje Zajednice srpskih opština.

Konstatovao je da Srbija mora da uradi još mnogo toga na svom evropskom putu, ali da se, uvek kada je reč o putu Srbije ka EU, nameće pitanje Kosova.

Vučić je rekao da je veoma zadovoljan ekonomskim reformama koje se sprovede, iako ljudi i dalje žive skromno, ali bolje nego pre, te upozorio da, ako ne rešimo kosovsko pitanje, naš ekonomski razvoj neće biti održiv.

Vučić je istakao da je kosovsko pitanje problem srpskog naroda koji moramo da prevaziđemo.

On je kazao da bi građani Srbije želeli da dobiju jasne garancije od EU kako će izgledati budućnost naše zemlje, a onda da kažu šta možemo da ispunimo.

"Kada je reč o racionalnim elementima svi su na strani evropskog puta", zaključio je Vučić, dodajući da Fabrici to isto može da vidi kroz istraživanja.