Od istorijskog Avnoja, do tročlanog Predsedništva, preko Sremske Rače

Trojica članova Predsedništva BiH – Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić oko većine stvari ne mogu da se slože, ali su se složili oko zajedničkog dolaska u Srbiju i otvaranja auto-puta Beograd–Sarajevo. Predsedništvo BiH u Beograd prvi put dolazi u ovom sastavu, ali ovo je treći put u poslednje četiri godine da sva trojica članova Predsedništva dolaze u Srbiju. Od letnjeg šaha Bakira Izetbegovića i Aleksandra Vučića na Kalemegdanu, preko polemike Dragana Čovića i Izetbegovića na konferenciji u Palati Srbija, do Sremske Rače.

Tog 22. jula 2015. izgledalo je kao da su se stari prijatelji sreli u Beogradu. U kafani "Kolarac" u knez Mihailovoj, prišla im je muzika i zasvirala pesmu Kemala Montena, Sarajevo, ljubavi moja. Razgovori tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsednika Srbije u Knez Mihailovoj, atmosfera u Vili "Mir" u Beogradu, bili su ipak neobični zbog dramtičnih događaja u Srebrenici samo 10 dana ranije, kada je napadnut Aleksandar Vučić.

Bakir Izetbegović tada je rekao da je osramoćen dešavanjima u Potočarima, izvinio se Vučiću, Vučić je prihvatio izvinjenje i pozvao lidere BiH u Beograd. Evropska unija je pozdravila posetu kao pozitivan korak ka pomirenju.

Pisac Muharem Bazdulj kaže da je taj događaj trebalo da smiri tenzije nakon što je Aleksandar Vučić kamenicama napadnut u Srebrenici:

"Činilo se da su oni bili emotivno dirnuti nečim što je simbolički kapital iz prošlih vremena, Jugoslavije, i meni se čini da je to bilo važno u simboličkom smislu u tom trenutku, nije dobro kada je atmosfera na ivici incidenta, dobro je da se stvari relaksiraju."

"Postojala je želja da se sanira to što se desilo u Srebrenici, ali bilo je tu malo neke vrste marketinške izveštačenosti, svi ti tamburaši, i ta partija šaha, ali nije moglo da se krene napred", smatra novinar i programski direktor Demostata Zoran Panović, koji odnose Beograda i Sarajeva poslednjih godina opisuje kao TV serije.

"Imate sezonu 2014. pa sezonu 2015. pa 2017. pa 2019. Vrlo je bitna ta 2014. kada Vučić kao premijer dolazi u Sarajevo, to je tada bila senzacionalna poseta, njega je dočekao Vjekoslav Bevanda, i poseta je dobila neku vrstu podrške sarajevske javnosti, i to je bila uvertira za sezonu 2015", kaže Panović.

Bakirovo pojašnjenje

U istom sastavu kao i 2015. članovi Predsedništva BiH – Mladen Ivanić kao srpski član Predsedništva, Bakir Izetbegović kao bošnjački, Dragan Čović kao hrvatski – bili su u Beogradu u decembru 2017.

Bakir Izetbegović je pre tog sastanka u intervjuu za Dojče vele rekao: "Nadam se da će BiH priznati Kosovo". 

"Što se mene tiče, dosad Kosovo bi trebalo da bude priznato. Sad će se naljutiti naše kolege, a naši pokušaji da se to dogodi samo su doneli probleme unutar BiH, a nisu pomogli Kosovu", rekao je Izetbegović. Na to je odmah reagovao srpski član Predsedništva Mladen Ivanić i rekao da je to nemoguće i da se neće desiti.

Posle intervjua Predsedništvo BiH stiglo je u Beograd. Sada je red došao na Dragana Čovića da bude predsedavajući. Hrvat iz zapadnog Mostara u Beogradu je rekao možda i pomalo neobičnu rečenicu.

"Kada je u pitanju bilo koje unutrašnje pitanje koje se tiče Srbije, stav tri člana Predsedništva je da će se u vođenju spoljne politike BiH prilagođavati stajalištima Beograda", rekao je tada Dragan Čović.

Bakir Izetbegović na to je imao pojašnjenje: "Međunarodna politika BiH će se odlučivati u Sarajevu od strane ova tri čoveka. I te kako ćemo, naravno, uzeti u obzir stavove susednih zemalja, jer živimo sa Srbijom, i živimo sa Hrvatskom, i posebno ćemo uzimati u obzir stavove EU, jer smo to preuzeli na evropskom putu BiH. Ja sam zamolio gospodina Čovića danas da ovde to iznese eventualno kao vlastiti stav, a ne kao stav trojice članova Predsedništva", rekao je Izetbegović.

"Bosna uvek ima tu situaciju trojice i tu se očitava čitav niz paradoksa, koliko su odnosi Srbije i Hrvatske teški, a nekada su odnosi Srba i hercegovačkih Hrvata pojam saradnje u regionu ili Banjaluke i Mostara, npr. Dodika i Čovića, i to je čudna situacija u regionu", kaže Zoran Panović.

Od Čovića do Komšića

Dragan Čović više nije hrvatski član Predsedništva. Sada je na njegovom mestu Željko Komšić. Hrvati iz Bosne i Hercegovine za to krive izborni sistem. U Mostaru često govore da Komšić nije predstavnik Hrvata, da je izabran glasovima Bošnjaka.

Komšić je bio ambasador u Beogradu nakon oktobarskih promena 2000. godine. Da li je danas više dobrodošao u Beogradu, nego u zapadnom Mostaru?

"Verovatno jeste tako", kaže uz osmeh Muharem Bazdulj i dodaje: "Komšić je imao potrebu još u ono vreme da pravi duele sa Koštunicom. Ali kad je reč o tome čuvenom bosanskom tronošcu i odnosima prema Srbiji, ako su 2017. na jednoj strani bili Mladen Ivanić i Dragan Čović, a Bakir Izetbegović u manjini, i zato je on izašao da izrazi to manjinsko mišljenje, sad su tu Šefik Džaferović i Željko Komšić, a na drugoj strani je sam Milorad Dodik", ocenjuje Bazdulj.

U Beogradu ovog puta nije bio ni najjači bošnjački političar. Šefik Džaferović, naslednik Bakira Izetbegovića na mestu bošnjačkog člana Predsedništva, u Beograd je stigao nakon što je Izetbegović na kongresu SDA kao dugoročni cilj te stranke predstavio deklaraciju o republici BiH, bez entiteta i kantona. Srpski član Predsedništva, sada Milorad Dodik, kaže da realizacija Deklaracije SDA aktivira pravo Srba na otcepljenje.

Da li zbog prisustva turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, ili zbog toga što je tročlano Predsedništvo odlučilo da poštuje protokol, o svemu ovome u Beogradu nije bilo reči. Razgovoralo se samo o auto-putu Beograd–Sarajevo.

"Problem ovde nije ekonomija, problem su narativi, a narativi koji su nastali na ratovima iz devedesetih i koji naležu na tumačenje istorije su tabuizirani i cementirani, i oni su temelji novih identiteta na prostoru bivše Jugoslavije, i to je suštinski problem. I već će se napraviti neki pomak, ali će opet doći Srebrenica, opet će doći 'Oluja', i svi ti narativi imaju kombinaciju oslobodilačko-zločinačko, i svako će iz njih uzimati samo ono što mu odgovara", kaže Zoran Panović.

Narativi iz vremena istorijskog Avnoja nikad se više neće vratiti. Lidere tri naroda u Bosni i Hercegovini danas teško šta može spojiti. Jedna od retkih stvari je auto-put koji se gradi preko Sremske Rače.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 09. okt 2019, 16:01) - anonymous [neregistrovani]

Svaka vam cas

Tako treba uljepsliste mi dan zivi bili svi redom od Gospodina Vucica , Dzaferovica , Komsica , Dodika i naravno gospodina Erdogana , tako treba dajte da pravimo puteve , pruge itd itd da zivimo u miru lijep pozdrav za gospodu iz Dijaspore .