U Skupštini rasprava o rebalansu budžeta za 2019. godinu

Rebalansom budžeta je predviđeno da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu od 50 milijardi dinara.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se rebalans za 2019. godinu radi zahvaljujući suficitu u budžetu koji iznosi 46,6 milijardi dinara, navodeći da će višak novca biti raspodeljen za povećanje plata u javnom sektoru, na isplatu jednokratne pomoći penzionerima, pomoć građanima koji su zaduženi u švajcarskim francima i na kapitalne investicije.

Mali je precizirao da će plate zaposlenima u javnom sektoru biti povećane od 1. novembra osam do 15 odsto, a prosečno 9,6 odsto.

Prema njegovim rečima, medicinske sestre će dobiti najveće povećanje od 15 odsto, slede doktori sa 10 odsto, ustanove kulture takođe sa 10 odsto, dok će zaposleni u prosveti i predškolskim ustanovama imati povećanje od devet odsto, koliko i zaposleni u ustanova socijalne zaštite i MUP-u.

Zaposleni u Upravi carina i Poreskoj upravi dobiće povećanje od osam odsto.

"Namera nam je da zadržimo kvalitetan kadar u javnom sektoru, a kako bi građani Srbije imali kvalitetnije zdravstvo, školstvo, socijalnu zaštitu, a kao država se posebno borimo za ostanak medicinskih sestara i doktora u zemlji, tako da, osim povećanja plata, ulažemo i milijardu evra u zdravstvenu infrastrukturu, odnosno pre svega u bolnice i kliničke centre", rekao je Mali.

Ministar je rekao da će penzionerima namenjena jednokratna pomoć od 5.000 dinara koja bi trebalo da im bude isplaćena oko 1. decembra.

Rekao je i da su na dnevnom redu zasedanja skupštine tri važna zakona, a pored izmena i dopuna budžeta za 2019. godinu, to su i Predlog izmena I dopuna Zakona o budžetskom sistemu i Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost.

"Ovo je prvi put posle pet godina da radimo rebalans, i to pozitivni rebalans, zbog viška prihoda, a ne zbog manjka prihoda, kako su to radili oni pre nas", rekao je Mali.

Pozitivni rebalans budžeta 

On je dodao da smo prošli kroz teške reforme, ali da su zahvaljujući tome stvoreni uslovi da se danas može govoriti o pozitivnom rebalansu budžeta.

Mali je naveo da je u julu stopa privrednog rasta iznosila 4,4 odsto, a stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10, 3 odsto i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu, kada je iznosila 25,9 odsto.

Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou, i za period januar - jul iznosi 2,2 odsto, dok je u 2011. godini ona bila 11 odsto, a u 2012.godini 7,8 odsto.

Mali je naveo da se javni dug kontinuirano smanjuje i da je na kraju avgusta iznosio 51,9 odsto, podsetivši da je pre samo nekoliko godina javni dug bio preko 70 odsto BDP-a.

"Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,31 milijarde evra, što je za 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, u toku prošle godine, privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno", rekao je Mali.

Podsetio je da je i jedna od tri najveće rejting agencije na svetu "Fič" nedavno povećala kreditni rejting zemlje.

Ministar finansija je podsetio i da je u septembru povećana minimalna cena rada sa 27.022 dinara na 30.022 dinara što je povećanje od 11,1 odsto.

"To je najveće povećanje minimalne cene rada u aspolutnom iznosu u Srbiji ikada, i dovoljno govori o našoj nameri da poboljšavamo kvalitet života građana kojima je to najpotrebnije", rekao je Mali.

On očekuje da prosečna zarada u Srbiji već u decembru dostigne 500 evra.

"Ništa od navedenog ne bi bilo moguće, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije 2014. godine započeo program fiskalne konsolidacije", rekao je Mali i dodao da su reforme iz 2014. godine bile neophodne za sprovođenje fiskalne konsolidacije.

Mali je rekao da će se u rebalansu naći i izdvajanje za dužnike u švajcarskim francima, precizirajući da je 15.734 građana prihvatilo dogovor sa bankama.

Dodao je i da se počinje sa realizacijom investicionog plana i da je apsolutni prioritet izgradnja autopteva.

"Krećemo i u izgradnju Moravskog koridora" 

"Do kraja godine krećemo i u izgradnju Moravskog koridora, važne saobraćajnice koja će da povezuje dva najvažnija koridora - Koridor 10 i Koridor 11. Ovaj auto-put će biti dužine 112 kilometara, a u svrhu njegove izgradnje će iz budžeta biti izdvojeno dodatnih 14 milijardi dinara", rekao je Mali.

Takođe, rebalansom budžeta izdvaja se novac i za deonice Preljina - Požega (550 miliona dinara), Obrenovac - Ljig (5 milijardi dinara), Beograd - Sarajevo (1,450 milijardi dinara), Ruma - Šabac - Loznica (500 miliona dinara), kao i za rehabilitaciju puteva (2,5 milijardi dinara dodatnih sredstava).

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, on predviđa oslobađanje od PDV-a za auto-puteve za čiju je izgradnju posebnim zakonom utvrđeno da predstavlja javni interes.

Osim toga, u predloženim izmenama je i smanjenje iznosa po osnovu koga strani putnici mogu ostvariti pravo na povraćaj PDV sa 100 evra na 6.000 dinara, odnosno na duplo manji iznos. 

Poslanici vladajuće većine su na sednici Skupštine Srbije najavili da će podržati rebalans budžeta. Oni su pohvalili to što će budžetski suficit biti usmeren na povećanje plata, pomoć penzionerima i kapitalne investicije.

Poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković rekao je država vraća građanima njihove pare. On je pohvalio ministra finansija da dobro obavlja posao i da je postigao dobre rezultate.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević osvrnuo se na blokadu Rektorata i poručio ministru finansija da nastavi posvećeno da obavlja svoj posao, koji, kako kaže, daje rezultate.

Poslanik Stranke moderne Srbije Aleksandar Stevanović ukazao je da se naredni budžeti moraju usmeriti ka rastu i ka malim i srednjim domaćim preduzećima i da se mora više razmišljati o rasterećenju privrede.

Poslanik SDPS Ivan Bauer rekao je da će suficit biti upotrebljen za nešto dobro i korisno.

Naveo je i da su građani podneli najveći teret fiskalne konsolidacije i da su zaslužili da se to odrazi sada kroz rast plata i penzija

Poslanici PUPS-a su ukazali na to da ne bi smelo da dođe do velikog raskoraka između prosečnih plata i penzija.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Zoltan Pek pozdravio je što će suficit u ovogodišnjem budžetu biti iskorišćen za povećanje plata u javnom sektoru, jednokratnu pomoć penzionerima i pomoć građanima koji su se zadužili u švajcarskim francima, kao i za kapitalne investicije.