Brnabićeva na ceremoniji 75. godišnjice oslobođenja Luksemburga

Na ceremoniji, koja je počela intoniranjem himne Luksemburga, a završena Odom radosti, predsednik Vlade Luksemburga Gzavije Betel pozdravio je Anu Brnabić, navodeći da dolazi iz zemlje u kojoj sloboda nije nešto što se "uzima zdravo za gotovo" i koja je dala mnoge žrtve tokom Drugog svetskog rata.

"Mi nismo učestvovali u događajima u prošlosti, ali odlučujemo o tome šta će se desiti u budućnosti. Naša je dužnost da štitimo vrednosti koje nas povezuju", rekao je Betel.

Ističe da je dužnost današnjih političara da se "bore" protiv ljudi koji odbijaju da priznaju šta se desilo tokom Drugog svetskog rata.

Kako je rekao, svaka porodica u Luksemburgu bila je žrtva režima Trećeg rajha.

"Naša zemlja je prošla kroz pakao. Rat su nam doneli ljudi i političke snage, a i danas vidim ljude koji i dalje odbijaju da priznaju šta se desilo, koji i dalje šire nacističku propagandu. Ja kažem, ako ste jednom bili u Aušvicu, vratićete se kao drugačija osoba, jer ljudi koji su tamo izgubili život nisu učnili ništa loše", poručio je Betel.

Srpsku premijerku su ispred Kulturnog centra dočekali Betel, gradonačelnica Luksemburga Lidi Puafe i predsednik Donjeg doma parlamenta Fernan Etgen.

Brnabićeva je uoči svečane ceremonije poručila da je izuzetno počastvovana pozivom da joj prisustvuje, što je ocenila kao izuzetno važan signal i priznanje Srbiji i njenoj borbi protiv fašizma.

"Hvala vam u ime naroda Srbije što pamtite naše žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. To nam mnogo znači", poručila je srpska premijerka.

Brnabićeva je nakon ceremonije obišla izložbu fotografija iz 1944. godine koje na najbolji način pokazuju šta se dogodilo te godine.

Oslobođenje grada Luksemburga u Drugom svetskom ratu trajalo je od 5. do 13. septembra.

Svečana ceremonija, kojoj su prisustvovali i preživeli veterani iz rata i veliki vojvoda Anri, počela je intoniranjem himne.

Luksemburg se danas seća 10. septembra 1944, kada su prvi američki tenkovi iz Pete divizije ušli u grad.

Nemci su se ubrzo predali bez borbe.

Iako su se u drugim delovima države i dalje vodile teške bitke, građani Luksemburga su tada osetili duboki entuzijazam da sledi kraj režima Trećeg rajha.

"Prošli smo kroz grozno vreme, veliko nasilje, ali velika većina ljudi u Luksemburgu ostala je posvećena svojoj zemlji, povezana istom snagom ljubavi prema slobodi i nezavisnosti i mržnje prema osvajaču", rekla je na ceremoniji gradonačelnica Luksemburga.

Nemačka je počela okupaciju Luksemburga 10. maja 1940. godine, a država je u potpunosti oslobođena 1945. godine.