Koji narodi EU se najviše osećaju Evropljanima

Gotovo je decenija otkako je Srbija podnela zahtev za prijem u članstvo u EU. Od tad slika građana Srbije o tom savezu se menjala. Sa EU ne mogu da se poistovete ni svi koji u njoj žive. Zbog čega se Bugari najmanje osećaju kao građani Unije, a Luksemburžani najviše?

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji podseća da je Luksemburg jedna od zemalja osnivača EU koja je iskoristila najviše od tog članstva.

Razliku između Rumunije i Bugarske, Međak vidi u tome da su građani Rumunije iskusili mnogo više koristi pre svega u ekonomskom razvoju koje Rumunija beleži u zadnjih pet godina, što nije slučaj sa njihovim susedom.

"Preko 52 odsto građana Rumunije se indentifikuje sa EU. To nije samo osećaj kako ja dobro živim, nego da li ja sebe vidim kao Evropljanina", objašnjava Međak.

"Podatak da su Italijani na dnu liste, Međak tumači kao posledicu političkih dešavanja. Sva ova istraživanja će verovatno varirati od političkih dešavanja kako u samim zemljama kako u samoj Evropskoj uniji", dodaje Međak.

To da čak 58 odsto Britanca se poistovećuje sa EU, Međak objašnjava da su građani Ujedinjenog Kraljevstva shvatili koristi opstanka u zajednici evropskih naroda.

"To se vrlo jasno videlo u mesecima nakon referenduma u Velikoj Britaniji da države gde je taj evropski indentitet bio veoma jako izražen pogotovo zemlje severa – Finska, Švedska Danska ili Holadnija. Kod njih tada krenuo taj uzlazni trend čemu zapravo Evropska unija najviše služi, kaže Međak.

Mišljenje građana Srbije o EU kojoj težimo je podeljeno na tri gotovo jednaka dela. Tridest sedam odsto građana Srbije ima pozitivnu sliku o EU, negativno je percipira 27, a 34 odsto ima neutralan stav.

Svi strahovi građana Srbije od članstva u EU

Najviše ispstanika strahuje da će ulazak u EU doneti gubitak našeg nacionalnog identiteta i kulture (33), potom sledi strah da će članstvo doneti više problema domaćim poljoprivrednicima (31 odsto), strah da će evrointegrcije koštati zemlju previše (27 odsto), dovesti do sve manje upotrebe našeg jezika (26), kraj nacionalne valute i gubitak uticaja malih zemalja članica (22 odsto) i  gubitak socijalnih beneficija (21 odsto).

Međak napominje da je jedini opravdani strah kraj nacionalne valute, što će se i desiti ulaskom Srbije u EU, naravno ne odmah nego godinama nakon što se ispune kriterijumi za preuzimanje evra.

Svi ostali strahovi nisu opravani smatra Međak. Sve će to biti investicija u životnu sredinu Srbije – kakav vazduh mi dišemo, kakvu vodu pijemo, u naše puteve  i železnicu kojima se vozimo. To neće biti investiranje u budžet EU to će biti investiranje u Srbiju da bi Srbija dostigla standarde EU, naglašava Međak.

Ističe da poljoprivreda obuhvata trećinu budžeta EU, što znači da će srpski poljoprivrednici moći da koriste pare iz budžeta Unije. Već od 2014. je korsite, ali će te sume od ulaska u EU biti mnogo veće.

Što se tiče gubitka uticaja malih članica, Međak kaže od zavisnosti od toga koliko će Srbija biti sposobna da se postavi u evropskom okruženju, toliko će naš glas značiti.

Mađak je naveo primer Hrvatske poslanice u Evropskom parlamentu koja je sama pokrenula priču o različitom kvalitetu istih proizvoda u različitim zemljama Unije.

"Dokazala je da proizvodi koji se plasiraju na istočnoevropsko tržište i zapadnoevropsko nisu istog kvaliteta i to će morati da se promeni. Jedna poslanica iz jedne od najmanjih članica EU je promenila situaciju koja je trajala 25 godina. Znači može mnogo toga da se promeni", ukazuje Međak.

"Što se tiče upotrebe jezika i kulturnog indentiteta, srpski će postati službeni jezik EU i svi pravni akti EU će biti štampani na srpskom jeziku i na ćirilici", zaključuje Međak.