Slušaonica vlasti i opozicije – da li će dijalog dovesti do promene izbornih uslova

Mali korak za stranke, veliki za stranački život u Srbiji. Tako bi se u najkraćem mogli opisati razgovori predstavnika vlasti i opozicije koji se održavaju na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Odnosno, tako izgledaju iz ugla organizatora.

"Samim tim što su seli za isti sto ja mislim da je učinjen veliki pomak, jer nas iskustvo uči da se samo razgovorom može nešto promeniti", kaže profesor FPN-a i jedan od učesnika na dosadašnja dva sastanka vlasti i opozicije Milan Jovanović.

"Naravno da i jedna i druga strana zauzimaju krajnje pozicije, ali razgovor treba da umekša stavove i da iskaže spremnost i jedne i druge strane za promene. Nije dobro da dođete sa zakucanim uslovima, da kažete – ovo je lista i ako je ne prihvatite, izbore ćemo bojkotovati. Mislim da su ova dva razgovora pokazala spremnost da se napravi korak dalje", kaže profesor Jovanović.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da je važno što su razgovori uopšte održani i da su se i vlast i opozicija našli za istim stolom – "koliko god se činilo da su posle ova dva sastanka rezultati mali, sama činjenica da su tu, dobra je vest".

Vlast i opozicija za istim stolom

Zašto su seli za isti sto – odgovori predstavnika stranaka zavise od toga da li su iz vlasti ili iz opozicije.

"Učestvovanjem u razgovorima postoji opšte priznanje da postoji problem, jer da nema problema, ne bismo razgovarali. Taj problem zove se uslovi za slobodne izbore. Zato i učestvujemo u tome. Ako već postoji problem, dužnost moja i drugih političara je da taj problem prevaziđu ili da ga reše", tako svoje razloge objašnjava predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Vladimir Orlić kaže da je za stranku koju predstavlja važna svaka prilika da se razgovara.

"Mi se uvek trudimo da je iskoristimo, neki akteri su tu izašli sa preciznim podacima da čak 16 stranka odnosno pokreta tu učestvuje, parlamentarnih i oni koji nisu, i to je zaista jako dobra prilika da se otvoreno razgovara", navodi Orlić.

Do sada su održana dva sastanka. Posle prvog, koji je na neki način definisao okvire, na drugom je bilo reči o finansiranju izborne kampanje. Ciklus razgovora treba da se okonča do septembra. Kakav rezultat očekuju učesnici?

Orlić ističe da bi bilo zadovoljavajuće za sve da se dođe do dogovora o merama i da se učini sve da bude bolje nego što je sada.

"Mada je sad već mnogo bolje nego 2012. i svi to mogu da priznaju. Mi hoćemo da bude, da kažemo – zato što smo se mi trudili da tako sagledavamo stvari da demokratija i sloboda budu nesporne kategorije, imamo više i slobode i demokratije i to je za nas važno i za nas je čast da tu vrstu rezultata ostavimo", navodi Orlić.

Lutovac poručuje da mora da se postigne dogovor o izbornim uslovima.

"Nisu problem pravila, problem su uslovi u kojima se odvijaju izbori. Izbori da bi bili pravedni, moraju da budu slobodni i pošteni, a to znači da se slobodno formira volja birača, da oni na osnovu pristupa informacijama mogu da donesu neku odluku", naglašava Lutovac.

"Njihov optimizam (organizatora sastanka) vidim kao jedan pomak u smislu da je do te mere bila zatrovana politička i društvena atmosfera da se jedan ovakav događaj, a to je nešto što bi trebalo da bude normalno u razvijenim demokratskim državama, već smatra kao neverovatan događaj", dodaje Lutovac.

Prema njegovim rečima, to je u suštini i jeste s obzirom na stanje stvari u Srbiji.

"Ali činjenica da se ne razgovara u institucijama, nego se razgovara na Fakultetu političkih nauka, samo potvrđuje tezu da imamo problem, jer da nema tog problema, razgovaralo bi se u institucijama", kaže Lutovac.

"Kada dođu posmatrači kao npr. misija OEBS-a ili neki drugi, uvek čujemo rečenice koje govore da su izbori održani u demokratskoj atmosferi i to je odgovor na pitanje da li imamo demokratske izbore", napominje Orlić.

Ali da li možemo da budemo uvereni da je taj izbor najbolji mogući, da li možemo da otklonimo nedoumicu na terenu? Na primer, birački spiskovi. Već sad je taj spisak uređeniji i danas je bolje nego 2012, kad se poredi to je 'kao bog i šeširdžija', ali ako neko želi da se uveri i to još unapredi – to nas zanima, naš je interes da se, još ako može, apsolutno unapredi", navodi funkcioner SNS-a.

Jedno od pitanja na koje se po završetku debata očekuje odgovor jeste i da li će predstavnici opozicije odlučiti da učestvuju na predstojećim parlamentarnim izborima. Jedan deo opozicije koji ne učestvuje u razgovorima optužio je one koji učestvuju da tako razbijaju jedinstvo opozicije.

"Jedinstvo opozicije nije narušeno, mi smo jedinstveni u stavu da ako nema slobodnih izbora, idemo u bojkot, tu nema dilema. Niko iz prave opozicije ne dovodi to u pitanje. Ono što je suština stvari jeste kako ćemo mi doći do toga, potrebno je da kao razumni ljudi političkim putem dođemo do slobodnih izbora, a ako to nije moguće, onda nam kao stredstva ostaju bojkot i građanska neposlušnost", kaže Lutovac.

Orlić uzvraća da svako ima pravo da sam odluči da li želi da se bavi politkom ili ne i da li želi da učestvuje na izborima ili ne.

"Znam da javnost često misli da su ti okrugli stolovi mesto gde se vodi teška energična rasprava gde neko nešto zahteva a oni drugi ne daju, a u stvari je drugačije. Nije bez razloga organizator kazao da se reč 'bojkot' vrlo retko čuje na tim razgovorima", kaže Orlić.

Predsednik Republike nema dilemu – razgovori su važni, baš kao i učešće na izborima svih relevantnih stranaka. Predsednik Vučić to je ponovio i u intervjuu za RTS, naglasivši da mu je veoma stalo da svi izađu na izbore, kako bi građani mogli da vide pravi odnos snaga i da je spreman da ispuni uslove opozicije.

Nisu tajni, ali jesu bez kamera

Oba dosadašnja sastanka održana su po Četam Haus pravilima, koja podrazumevaju da medijima nije dozvoljeno da zabeleže taj susret. Kako je pojašnjeno, razgovori nisu tajni, samo su zatvoreni za javnost, a učesnici po završetku mogu da daju izjave za medije.

Tema sledećeg razgovora biće mediji. Među učesnicima bi trebalo da budu i predstavnici novinarskih udruženja. Iz najvećeg, Udruženja novinara Srbije, krtikuju dosadašnji odnos i organizatora i učesnika prema medijima. Dragana Pejović, novinarka NIN-a i predsednica Izvršnog odbora UNS-a, smatra da bi ceo sastanak morao da bude otvoren za medije i da objašnjenje organizatora da su učesnici u takvim okolnostima otvoreniji – neozbiljan.

Profesor Jovanović, međutim, podseća na prethodne slične susrete koji su takođe održani bez prisustva medija – u drugačijim okolnostima, ali po sličnom principu. I, kako kaže profesor, postigli određene rezultate. Tako je 1992, posle sastanka koji je održan nakon Vidovdanskog sabora i odbijanja tadašnje opozicije da učestvuje na saveznim izborima – promenjen izborni sistem.

"Umesto većinskog uveden proporcionalni. Interesantno je da, iako je postignut konsenzus, ali da opozicija nije potpisala to što je dogovoreno, ali je vlast to ipak poštovala i promenila je zakone u tom pravcu", podseća Jovanović.

Dve hiljade desete okolnosti su bile manje napete nego 90-ih godina prošlog veka, ali i tadašnji sastanak je, podseća profesor, održan bez prisustva medija, a rezultat tog sastanka bio je novi zakon o biračkom spisku.

U UNS-u su ipak jasni.

Dragana Pejović poručuje da je zvaničan stav UNS-a da neće učestvovati dok se ti razgovori u potpunosti ne otvore za javnost.

Lepo je što su oni uspeli da ubede Fakultet političkih nauka da se to odvija u toj ustanovi, ali smatram da profesori i nastavno osoblje Fakulteta nije smelo da dozvoli tako nešto baš zato što obrazuje novinare. On obrazuje i političare, ali ih uči i demokratičnosti i transparentnosti. Dakle, oni su prvi koji treba da istupe u pravcu demokratizacije društva", kaže Dragana Pejović.

Treći sastanak očekuje se za sedam do deset dana. Do tada bismo mogli da znamo da li će vlast i opozicija razgovarati pred očima javnosti. Prvo na Fakultetu političkih nauka, a posle možda i u medijima.