Srbija mora da odgovori u SAD na iskrivljene "istine" o KiM

Radna grupa na čijem se čelu nalazi Milovan Drecun, predsednik odbora za KiM pripremila je brojne dokumente koji će biti predstavljeni tamošnjoj javnosti obuhvataju događaje i zločine počinjena nad Srbima na KiM iz devedesetih, preko bombradovanja 99, pogroma 2004. godine,pa sve do taksi na srpsku robu.

"Cilj slušanja je da zaintresujemo što veći broj predstavnika Kongresa i Senata, ali i predstavnika tink-tenk organizacija, nevladinih organizacija, univerziteta. Želimo da budemo praktični i da iskoristimo bonus koji je stvorio Vučić posle mukotrpnog rada sa SAD i da obezbedimo prostor da se čuje istina", kazao je Marinković.

On ističe da Srbija mora da odgovori na "iskrivljene istine" i laži poput one da je silovano 20.000 Albanki. To je, podseća, objavljeno na slušanju koje je u aprilu u SAD organizovao kongresmen Eliot Engel.

"To je naravno ''nonsens'', ali sto puta ponovljena laž postaje istina i ako nema reakcije na to kongresmeni, senatori, ali i šira javnost počinje da veruje u to što govore kosovski Albanci", kaže Marinković.

On se, kao i predsednica CEAS-a Jelena Milić slažu u oceni da je ovo moglo i ranije da se organizuje.

Marinković veruje da bar polovina zemalja ne bi priznala KiM da su tadašnji političari bili aktivniji i naglašava da sada SAD želi da sasluša srpske argumente i Srbija to mora da iskoristi.

"Zahvaljujući Vučiću stekli smo nove prijatelje u Senatu i Stejt departmentu, naročito u Trampovoj administraciji", rekao je Marinković koji dodaje i da srpska dijaspora treba da podrži Trampa na narednim izborima.

Pozicija Prištine oslabljena

Marinković ističe da prištinske vlasti danas nemaju najbolji kontakt sa Trampovom administracijom, navodeći da je njihova pozicija oslabljena, te da mnogi donosioci odluka u Vašingtonu vide da istina nije baš onakva kakvom su je prikazivali predstavnici takozvanog Kosova.

On se osvrnuo i na izjavu Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost koji je rekao da Srbija ima legitimne interese na KiM, ocenjujući je veoma važnom i najavljuje da će Srbija koristiti sva sredstva da zaštiti interese svog naroda.

Milićeva pozdravlja inicijativu i kaže da je američki kongres prava adresa, te napominje da je takva aktivnost mogla da usledi i ranije.

Kako kaže, Amerika neće dići ruke od presuda Haškog tribunala, ali ima prostora da se ukaže na nedoslednosti i disproporciju kada je reč o srpskim žrtvama.

"I dalje se veliki broj njih vodi kao nestali. Ništa se o njima ne zna, a mora da se sazna i da se utvrdi odgovornost. Inicijativa je jako dobra samo mislim da treba imati limite, da ne treba diskreditovati ceo koncept pravde nego, pre svega, ukazati na ogromne propuste u procesuiranju onih ratnih zločinaca gde su Srbi žrtve", istala je Milićeva.

Dodala je da izveštaji relevantnih organizaicja za ljudska prava i tranzicionu pravdu poput Fonda za humanitarno pravo Kosova ukazuju na skoro nepostojeći proces suđenja za ratne zločine ako su u pitanju srpske žrtve na KiM.

Milićeva napominje i da je Srbija ispunila obaveze prema Haškom tribunalu, te da joj se čini da se to ne uzima u obzir kada se analizira Srbija 2019. godine.

"Kosovo se gleda skoro kao nevino, a Srbija se gleda sa početka 2000. a ne sa protokom vremena i ozbiljnim koracima koje je napravlia u tom pravcu", zaključila je Milićeva.