Tači odlučuje o vanrednim izborima, hapšenja Srba unose nespokoj

Nakon ostavke kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, na Kosovu se spremaju za vanredne parlamentarne izbore. Jučerašnje hapšenje Gorana Stanišića, zbog toga što je navodno počinio ratni zločin, unosi nespokoj kao i svako lišavanje slobode Srba od strane prištinskih vlasti.

Održavanje vanrednih izbora je sigurno, samo je pitanje da li će ih biti u septembru, oktobru ili novembru.

Ta odluka je sada na kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, u čijim su rukama važne poluge odlučivanja na Kosovu nakon ostavke Haradinaja.

Sledeće nedelje, Tači bi trebalo da počne konsultacije sa parlamentarnim strankama oko redosleda poteza.

Za izbor novog premijera, vladajućoj koaliciji će biti veoma teško, jer nema dovoljno glasova.

Opozicija ne želi tehničku, prelaznu vladu, pa je raspisivanje vanrednih izbora najrealnija opcija.

Najčešće se hapse Srbi koji nisu prodali imanja

Svako lišavanje slobode Srba od strane prištinskih vlasti unosi nespokoj, pa i jučerašnje hapšenje Gorana Stanišića, kom je određeno policijsko zadržavanje i o čijem će eventualnom pritvoru sud u Prištini odlučiti sutra.

Hapšenje pod sumnjom da su počinili ratne zločine je konstantan odnos posleratnih institucija u Prištini prema Srbima.

Takav je odnos uglavnom prema onima koji su u raseljeništvu, a zadržali su i još nisu prodali svoja imanja. Hapse se najčešće oni čije su imanje uzurpirali njihove dojučerašnje komšije Albanci.

Poslednjih dana je specijalizovano tužilaštvo pri Specijalnom sudu za procesuiranje zločina pripadnika bivše OVK uputilo više pozivnica istaknutim vođama te organizacije. Ramuš Haradinaj, sada već bivši premijer, Jakup Krasnići, Bisljim Zurapi, neki su od vođa OVK koji će do kraja meseca biti ispitani.

Haradinaj tvrdi da je dao ostavku zato što je dobio poziv suda. Usledile su osude unutar albanske zajednice onih koji su omogućili formiranje Specijalnog suda po kosovskim zakonima, a to su omogućili Hašim Tači i Kadri Veselji.

Da bi se koliko toliko amortizovala njihova odgovornost, ide se na hapšenje Srba.

Međutim, često su dojave lažne, a nedužni ljudi ostaju u zatvoru više meseci.

Tako je nedavno bilo u slučaju oslobađanja Miloša Petkovića, osumnjičenog da je počinio ratne zločine protiv civilnog stanovništva 1999. godine u Maloj Kruši kod Orahovca.

Petković je 10 meseci proveo u pritvoru, dok nije utvrđeno da je nevin. Takvih primera ima još, a u kosovskim zatvorima trenutno je više Srba koji čekaju na epilog istražnih ili sudskih procesa protiv njih.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 21. jul 2019, 21:06) - anonymous [neregistrovani]

Plitke pameti

Takvi su najopasniji !