Makron i Vučić odali počast srpskoj heroini Milunki Savić

Predsednici su položili cveće na grobno mesto učesnice Balkanskih i Prvog svetskog rata u prisustvu njenih potomaka.

Milunkini praunuci Mladen i Miloš Stankov, kao i Dragica Nikolić, unuka Milunkinog brata umesto kojeg je otišla u rat, predsedniku Francuske su poklonili grb Republike Srbije, kao simbol saveza i prijateljstva između dve nacije. 

Iznad grba urezana je na francuskom jeziku poruka admirala Geprata Milunki Savić dok je ležala u bolnici u Bizerti: "Ozdravi sine, admiral te moli", dok je ispod grba, takođe na francuskom, izgravirana poruka: "Velikoj Francuskoj zahvalni potomci Milunke Savić". 

Potomci Milunke Savić koji su sačekali dvojicu predsednika rekli su da je ona bila heroina, ali i izrazili zahvalnost francuskom predsedniku i Francuskoj.

Makron im je zahvalio rekavši da mu je veoma drago što je došao da se pokloni Milunki Savić. "Ja sam dosta čitao o njoj i zbog toga smo želeli da dođemo ovde da odamo počast Milunki Savić", rekao je Makron.

Zahvalio je i porodici što održavaju nacionalno, ali i porodično sećanje na nju.

Kako je rekao Vučić, Srbija nema većeg junaka od Milunke Savić i ona je u srcu svakog čoveka.  "Njen život je specifičan, kroz njen život ispričate svu tragediju Srbije i srpskog naroda", rekao je Vučić Makronu.

Odavanje počasti najodlikovanijoj ženi Prvog svetskog rata još jedno je podsećanje na veliki doprinos koji je Srbija dala u Velikom ratu.

Mediji prenose i da je lično Emanuel Makron tražio da se u agendu uvrsti i odavanje počasti Milunki Savić, koja je odlikovana i francuskim ordenom Legije časti.

Milunka Savić – "srpska Jovanka Orleanka"

Milunka Savić bila je narednik u Drugom puku srpske vojske "Knjaz Mihailo", a zbog njene neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali "srpska Jovanka Orleanka".

U borbama je ranjavana devet puta, a prvi put je rešila da se prijavi kao dobrovaljac 1912. godine za učešće u Balkanskom ratu i to pod imenom Milun Savić.

U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se preobučena u muškarca, a da je žensko otkriveno je u bolnici u koju je primljena posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, što je bilo skoro godinu dana nakon pristupanja srpskoj vojsci.

I za Prvi svetski rat prijavila se kao dobrovoljac, primili su je Vojvoda Putnik i Kralj Aleksandar, koji ju je odredio u Drugi puk. 

Bila je deo "Gvozdenog puka", najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihailo", a istakla se kao bombaš u Kolubarskoj bici. 

Za višestruko herojstvo tada je dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima. 

U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije, da bi se nakon nekoliko meseci oporavka vratila na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama na leto i jesen 1916. godine.

U bici na Kajmakčalanu istakla se kada je "gvozdeni puk" bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji i to zarobljavanjem 23 bugarska vojnika.

Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju "Miloš Obilić", a jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Bila je poštovana širom Evrope i pozivana na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, gde je odlazila obučena u šumadijsku narodnu nošnju, ukrašenu dobijenim odlikovanjima.

Nakon tri moždana udara umrla je 5. oktobra 1973. godine u Beogradu. 

Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu, a njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine.