Da li će odnosi sa Francuskom ponovo biti kao u prošlosti

Završnica prvog dana posete francuskog predsednika Emanuela Makrona predsednika biće na Kalemegdanu kod spomenika zahvalnosti Francuskoj, što istoričari nazivaju novim simboličkim gestom.

Istoričar Stanislav Sretenović kaže da se može govoriti o čak dva veka dobrih odnosa. "Taj izlazak znači da se želi da se – na osnovu tih dobrih odnosa gradi jedna dobra budućnost za Srbiju, uz pomoć Francuske kao jednog od ključnih stubova Evropske unije", smatra Sretenović.

Između prijateljske prošlosti i, veruje se, iste takve budućnosti, u odnosima dve države ostaje turbulentan period.

Badinterova komisija koja je dala mišljenje o raspadu SFRJ, sankcije, učešće u bombardovanju, priznanje nezavisnosti Kosova – redosled je francuskih poteza samo od devedesete naovamo.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije objašnjava da Francuska nije želela da remeti odnose sa Nemačkom, pa je na neki način sledila politiku priznanja nezavisnosti jugoslovenskih republika.

"Onda je možda imala i svoje strateške odnose sa SAD, i u tom smislu je zapostavljala Srbiju. Imali smo i neke manje incidente u poslednje vreme na proslavi godišnjice završetka Velikog rata. Dakle, to su sve stvari koje bi mogle da se promene u narednom periodu", napominje Zečević.

Francuska ne menja stav o proširenju EU

Ono što se za sada ne menja jeste stav francuskog predsednika o proširenju Unije.

Zečević je saglasan sa Makronovim stavom da je potrebna reforma EU, ali se ne slaže da treba čekati sa proširenjem da bi se izvršila reforma. "To su stvari koje nisu u neposrednoj vezi. Mislim da je to jedna pogrešna analiza da bi proširenje destabilizovalo EU", smatra Zečević.

Dopisnik francuske televizije Frans 24 Loran Rui ne smatra da se Francuska ne interesuje za Srbiju i Balkan.

"Čak mi se čini da Francuska vidi Srbiju kao otvorena vrata ka regionu i da joj je stalo da se ona, kao i ostale države regiona integrišu u EU", kaže Rui.

"Poseta neće biti ključna za problem Kosova"

Uz Angelu Merkel, Makron je inicirao dva susreta na koji su pozvani Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Poslednji je otkazan, pa se očekuje da će i u nepotpunom sastavu tema biti odnos Beograda i Prištine.

Sretenović ne veruje da će poseta biti ključna za konačno rešenje pitanja Kosova.

"Ona će verovatno ići na to da se da podsticaj daljim pregovorima. Moguće je da će i on istaći neke nove ideje koje će biti razmatrane", kaže istoričar.

Makron je prvi francuski predsednik koji posle 18 godina dolazi u Beograd. Baš kao i prethodnik, Žak Širak, boraviće u njemu dva dana.