Gajin: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa EU propisima

Reagujući na ocene iz studije dva eksperta Evropske komisije (EK) iz Slovenije iz maja ove godine, koja je imala za cilj da ponovo oceni da li su odredbe našeg zakona u skladu sa evropskim modelima, Gajin je rekao Tanjugu da je iznenađen ocenama, jer kako tvrdi, od trenutka kada je završena komunikacija sa EK i EURODžAST-om u vezi sa Predlogom zakona pa do danas – ništa nije promenjeno.

Ovaj zakon je usvojen u novembru 2018. godine, a za početak njegove primene određen je 21. avgust 2019.

Gajin kaže da je postojalo uverenje da je posao u vezi sa usaglašavanjem našeg zakona sa evropskim modelima okončan kada je obezbeđena saglasnost Evropske komisije i EURODžAST-a u vezi sa odredbama zakona.

"Te odredbe, na koje je Evropska komisija dala saglasnost, kao i EURODžAST, ostale su iste", precizirao je Gajin

Prema njegovim recima, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti poslat je u Narodnu skupštinu tek pošto su usaglašeni stavovi unutar radne grupe u vezi sa komentarima koji su stizali iz Brisela i tek pošto je, kako je istakao, postalo jasno da više nema nerešenih pitanja koja se postavljaju u vezi sa zakonom.

"Kada se detaljno analiziraju primedbe koje su sadržane u studiji iz maja 2019. godine, može se reći da praktično nijedna od 104 primedbe nije osnovana. U manjoj meri, primedbe se odnose na greške u prevodu i na nerazumevanje domaćeg pravnog sistema, dok, najveći broj tih primedbi – između 70 i 75, odnosi se na pogrešno tumačenje – s jedne strane našeg zakona, a s druge strane odredbi evropskih propisa", ukazao je Gajin.

Sugestije dobrodošle 

Kako je dodao, svaka primedba i sugestija je dobrodošla.

Međutim, problem sa "ovim primedbama" nije to što su one date, već što se, kako smatra, pokazuje da te primedbe nisu osnovane.

"To je razlog za brigu. Takođe zabrinjava i činjenica da su te primedbe stigle nakon usvajanja zakona, iako je s istim autoritetima, odnosno sa Evropskom komisijom i EURODžAST-om rađeno na samom zakonu pre nego što je usvojen", smatra Gajin.

S druge strane, Gajin kaže i da je začuđujući stav koji se u javnosti prikazuje kao deo navedene studije dva eksperta, iako oni taj stav zapravo ne iznose u tekstu – a to je da je zakon urađen po meri stranih investitora nauštrb zaštite ličnih podataka pojedinaca.

Gajin tvrdi da je zakon u svemu usklađen sa opštim režimom zaštite podataka koji postoji u EU i da je svaka odredba našla svoje mesto u zakonu upravo zbog toga što takva odredba već postoji u modelu EU.

Prema njegovim rečima, obrada podataka reguliše se na način koji obezbeđuje adekvatnu zaštitu sloboda, odnosno prava lica čiji se podaci obrađuju.

"Reći da je naš zakon na strani stranih investitora, a da istovremeno ne vodi računa o pravima lica čiji se podaci obrađuju, značilo bi da je i trenutno najnapredniji model zaštite podataka o ličnosti koji je izrađen u okviru EU takode na strani poslovnih interesa u obradi podataka o ličnosti, uz zanemarivanje prava lica čiji se podaci obrađuju", zaključio je Gajin.

Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i zašitu podataka o ličnosti saopštila je nedavno da studija Evropske komisije o proceni usklađenosti Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa propisima EU ukazuje na potrebu unapređenja tog zakona.