Rumunija protiv nezavisnosti Kosova

Holandija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije zato što su vlasti u Beogradu godinama sistematski kršile građanska i ljudska prava Albanaca.

"Međunarodni zakon stoga dozvoljava proklamaciju o nezavisnosti Kosova", rekla je pravna zastupnica Holandije Lisbet Lajnzad odbacujući tvrdnju da bi Kosovo moglo biti opasan presedan u međunarodnom pravu.

Lajnzad je taj zaključak zasnovala na navodu da su vlasti u Beogradu dugo sistematski kršile obavezu da poštuju i unapređuju pravo kosovskih Albanaca na unutrašnje samoopredeljenje, samoupravu, kao i njihova ljudska prava.

Po međunarodnom pravu, naglasila je Lajnzad, narodi imaju pravo na samoopredeljenje, kao "poslednje sredstvo", kada im je to pravo uskraćeno unutar država, a sve ostale mogućnosti su iscrpljene kroz politički proces i pregovore. U slučaju Kosova, svi ti uslovi su zadovoljeni, stav je Holandije.

Lajnzad je precizirala da su kršenja prava Albanaca od vlasti u Beogradu - od ograničenja autonomije 1989. godine do organizovane kampanje zločina i proterivanja Albanaca 1999. - podrobno dokumentovana u izveštajima UN, rezolucijama Saveta bezbednosti UN i Haškog tribunala, a "priznala ih je i Srbija u nastupu pred Međunarodnim sudom pravde".

"Posle takvih kršenja njegovih prava, nije se moglo očekivati od naroda Kosova da pristane da i dalje živi u sastavu Srbije", naznačila je Lajnzad.

Podsećajući da je međunarodna zajednica u prošlosti već prihvatala spoljno samoopredeljenje naroda, holandska predstavnica je navela primere Bangladeša i Hrvatske.

Britanija smatra da nezavisnost nije nelegalna

Velika Britanija je podržala je legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, tvrdeći da ona nije zabranjena ni međunarodnim pravom, ni rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Pravni zastupnik Britanije Danijel Betlehem tvrdio je u haškoj Palati mira da Srbija pokretanjem postupka pred najvišim sudom UN "želi da vrati sat unazad", na nastavak pregovora o statusu Kosova, iako nema ni nagoveštaja da bi ti pregovori imali drugačiji ishod.

"Srbija je jasno stavila do znanja da nikada neće pristati na nezavisnost Kosova, a Kosovo da nikada više ne želi da bude deo Srbije. Sudovi ne primoravaju zavađene parove da ostanu u braku", rekao je Betlehem.

Po njegovim rečima, nezavisnost Kosova donela je stabilnost u regionu, posle traumatične decenije koja je počela tenkovima oko Skupštine Kosova 1989. kada su usvojena ograničenja autonomije pokrajine, a završila se kampanjom proterivanja Albanaca 1999. godine.

Betlehem je podvukao je da, suprotno tvrdnjama zemalja koje se protive nezavisnosti Kosova, ni u jednom delu rezolucije 1244 ne piše da je nezavisnost zabranjena. Takav ishod političkog procesa, rezolucija, kako je rekao, "nije ni predviđala, ni sprečavala".

Premda je u preambuli pomenut teritorijalni integritet SRJ, taj princip, po rezoluciji, nije bio "kamen temeljac" za političko rešenje statusa Kosova, niti je za to rešenje rezolucija izričito predvidela "pristanak Srbije", ocenio je zastupnik Velike Britanije.

Betlehem je podsetio da je deklaracija o nezavisnosti usledila pošto su sve mogućnosti za sporazumno rešenje iscrpljene tokom pregovora uz posredovanje izaslanika UN Martija Ahtisarija i pošto je on ocenio da je to jedino održivo rešenje.

"Međunarodno pravo ne zabranjuje secesiju"

Drugi britanski zastupnik, Džejms Kroford, upozorio je da je "obmanjujući" pristup Srbije, koja bi, po njegovim rečima, želela da sud oceni legalnost deklaracije, zanemarujući događaje koji su do nje doveli.

Međunarodno pravo ne favorizuje, ali ni ne zabranjuje pravo naroda na samoopredeljenje i secesiju, posle unutrašnjih sukoba, što je potvrdio i "neutralan stav" glavnih organa UN - generalnog sekretara i Saveta bezbednosti - o deklaraciji o nezavisnosti Kosova, tvrdio je Kroford.

Ocenu da je deklaracija legalna, Kroford je potkrepio i činjenicom da su 63 zemlje priznale nezavisnost Kosova, podvlačeći da "priznanja, a ne deklaracija, čine državnost".

Sugerišući da stav Britanije - "koja nije naprečac, ni olako podržala nezavisnost Kosova" - Srbija ne bi trebalo da "shvati kao protivnički", šef britanske delegacije Betlehem je zaključio da se London nada "približavanju" Srbije i Kosova u okviru EU, između ostalog i zato što "srpska demokratija nije mnogo starija od kosovske".

Rumunija brani stav Srbije

Rumunija je imala suprotan stav u odnosu na Holandiju i Veliku Britaniju braneći stav Srbije da samoproklamovana nezvisnost Kosova nije u skladu s normama međunarodnog prava.

Rasprava u haškoj Palati mira biće sutra okončana argumentima Venecuele i Vijetnama.

Tokom sedam prethodnih dana rasprave, koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i 22 države.

Devet država - Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija i Rusija - ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Legalnost te deklaracije do sada je, pored vlasti u Prištini, podržalo 12 država - Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan i Norveška.

Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.

"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.