Izveštaji Zaštitnika građana i Poverenika pred Odborom za pravosuđe

Generalna sekretarka stručne službe Zaštitnika građana Olja Jovičić rekla je na Odboru da su oni završili rad na ukupno 3.789 predmeta prošle godine i uputili 497 preporuka organima uprave.

"Najveći broj pritužbi građana se odnosio na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministrastava, oko 20 odsto svih pritužbi, dok je procenat pritužbi koji se odnosio na rad opština iznosio oko 13 odsto. Takođe, građani su imali pritužbe i na rad pravosudnih organa, oko 11 odsto", rekla je Jovičićeva.

Kako je navela, u najvećem broju građani su imali pritužbe na kršenje prava dobre uprave i to u ekonomskoj, imovinskoj, socijalnoj i kulturnoj sferi. 

"Pritužbe građana govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti, ali i neefikasnoj državnoj upravi koja ćuti kad treba da postupi u korist građana. U radu organa uprave učestalo dolazi do povrede ili uskraćivanja prava građana, kao i ponavljanje istih ili sličnih problema u radu", rekla je Jovičićeva.

"Prošle godine najviše izazova u radu Poverenika"

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić ocenila je da je 2018. bila godina sa najviše izazova u radu Poverenika, ali istovremeno i godina najobimnijeg rada.

Dodala je da je Poverenik prošle godine rešio više od 14.000 predmeta.

Prema njenim rečima, do 2015. godine je postojao kontinuirani napredak u ostvarivanju prava, ali su, kaže, u poslednje tri godine zabeleženi negativni trendovi koji su "posledica nefunkcionisanja mehanizama koji nisu u nadležnosti Poverenika".

"Mislim na odsustvo odgovornosti za povredu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer upravna inspekcija prošle godine nije podnela nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. To su činili samo građani, mada rezultat tog zahteva nije tako ohrabrujući s obzirom da je svega oko pet odsto osuđujućih presuda. Većina zahteva je iz nekih formalnih razloga bila odbačena", rekla je Mandićeva.

Ukazala je da je stepen izvršenja Poverenikovih odluka prošle godine bio najniži, a da je "jedina sreća" što je veliki broj organa postupio pre donošenja rešenja, kada su saznali za žalbu.

"Problem izvršenja odluka Poverenika je naglašen od prošle godine kada je donet Zakon o opštem upravnom postupku, jer su prestali da funkcionišu klasični mehanizmi kažnjavanja koje je Poverenik imao kao mogućnost", istakla je Mandićeva.

Poručila je, takođe, da Zakon o zaštiti podataka, koji je Narodna skupština usvojila prošle godine, nije moguće primeniti bez njegove dorade.