Počela trodnevna konferenciji "Gradimo mostove - pričamo o Evropi"

Direktor fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Norbert Bekman Dirkes je poželeo dobrodošlicu svim gostima, a posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, istakavši da njegovo prisustvo potvrđuje dobru saradnju i veze Srbije i Nemačke.

Naveo je da je Novi Sad izabran za mesto održavanja konferencije jer je omladinska prestonica Evrope, mlad grad koji ima šta da pokaže i kaže, a 2021. godine biće i evropska prestonica kulture.

"Novi Sad se razvija brzo, a KAS je fondacija koja radi na unapređenju razumevanja unutar Evrope, a samim tim i na Balkanu. A, gde bi čovek mogao bolje da govori o kulturi i vrednostima, nego u parlamentu. Ovde svi sedimo kao u malom evropskom parlamentu, jer govorimo različitim jezicima", primetio je Dirkes.

Direktor fondacije Konrad Adenauer je istakao i da je Srbija pojam za suživot i različitost konfesija.

Kako je rekao, konferencija se održava u zdanju iz doba Bauhausa, dobrom mestu da se govori o istoriji i o budućnosti.

"Imamo dovoljno povoda da govorimo o Evropi. A, pričati o Evropi je jako važan momenat. Ono što mi govorimo o Evropi, to su vrednosti koje zajedno treba da razumemo i živimo. To je jedan od zadataka manifestacije. Radi se o Evropi koja imenuje različitosti i čuva ih kao blago", poručio je Dirkes.

Da istrajemo ka EU, da stvaramo Evropu tu gde živimo

Dobri smo ako se ponašamo kako bi Evropa želela, konstatovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istakao da, uprkos takvom stavu prema nama, želimo da uđemo u Evropu i da koračamo evropskim putem.

"Dobri smo ukoliko se ponašamo kako bi oni želeli, ali, istovremeno, prvi put ako im, recimo, kažemo da nije Pandorina kutija to što mi ne priznajemo Kosovo, već je otvaranje Pandorine kutije to što ste vi uradili 2008. ili 2006. rušeći Jugoslaviju...onda ćete da naiđete na zid nerazumevanja, ćutanja ili prećutnog prekora, u najboljem slučaju", rekao je predsednik Srbije.

Govoreći na temu "Srbija u Evropi", istakao je da Srbija danas korača svojim evropskim putem, nekad sporije, nekad brže, ali da napretka ima u tome da bude uspešna i uređena zemlja.

"Još imamo vremena da ispravljamo greške i nešto manje da ih pravimo", naglasio je predsednik Vučić.

Kako je rekao, nikad se nije bolje živelo u Evropi nego danas i sve činjenice na to ukazuju.

"Mi Evropu i danas priželjkujemo, očarani izlogom i dalje često punim skupocenog besmisla, a ona nas, tobož, ne vidi dobro i nekad nas se plaši kao nečeg nepoznatog. Mi na to reagujemo na dva načina - pokazujemo kao da smo je dostojni, ali se istovremeno inatimo. Volimo da živimo evroskim standardom, volimo da imamo izloge kao u Evropi. Ali, ako nam se nešto ne sviđa, makar to bilo i piianje KiM ili vladavine prava, u isto vreme okrećemo leđa Evropi i govorimo o njenom nepravednom odnosu prema svima nama", rekao je u Novom Sadu Aleksandar Vučić. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vućič istakao je da bi, kad napravimo dogovor sa Albancima, kad god da se to dogodi, najbolje rešenje bilo formiranje velike ekonomske zone na Balkanu, jedinstvenog tržišta, koje bi se postavilo ka Evropi i svetu kao jedinstven partner.

Vućič je, u govoru na otvaranju međunarodne konferencije "Prićamo o Evropi - gradimo mostove", rekao da moramo da istrajemo na evropskom putu.

"Moramo da razumemo da nam je budućnost u Evropi, da moramo da se menjamo da bi toj Evropi pripadali. Moramo da razumemo da smo suviše mali, jer, ako Evropa čini svega šest odsto ukupnog stanovništva sveta, mi smo svega jedan odsto evropskog dela. To pokazuje koliko smo mali i beznačajni i da ne možemo ni na koji način ozbiljnije da menjamo stvari u svetu. Ako merimo ekonomsku snagu, mi smo tek oporavljena ekonomija, koja nema ni 50 odsto BDP jedne male Slovačke. To pokazuje u kakvoj smo situaciji", ukazao je predsednik Vučić.

On je istakao da je upravo zato bitno da "stvaramo Evropu" na području na kojem živimo.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je da je stalna gradnja mostova saradnje važna po mir na evropskom kontinentu, ali da time ne treba da se bave samo državni organi, već i kulturne organizacije, privreda i civilno društvo.

"Priča o zajedničkoj Evropi važnija je nego ranije, jer je evropska fragmentacija sve veća. Očuvanje evropskog političkog koncenzusa biće tema u budućnosti", rekao je Šib.

Ambasador Nemačke je ukazao da na Zapadnom Balkanu postoje mnoge rane prošlosti koje nisu još zarasle.

"Pomirenje i razmena mišljenja, gradnja mostova, kao i svest o zajedničkoj kulturi je od centralnog značaja i to između zemalja unutar EU, a takođe i zajedno sa onima koje su na putu u Uniju", poručio je Šib.

Rekao je da se Srbija nalazi na značajnom putu ka EU, i da joj Nemačka u tome stalno pomaže. 

Vojvodina treba da bude uzor celoj Evropi

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor poručio je da Vojvodinu s pravom nazivaju ''Evropa u malom'' i da ta pokrajina po tome kako neguje kulturne i nacionalne različitosti, treba da bude uzor svima u Evropi.

Pastor je istakao da je Vojvodina domovina više od 23 naroda, u kojoj 17 nacionalnih saveta imaju svoje sedište, kao i da je višenacionalna i ''mnogobojna'' zajednica u kojoj se različitost doživljava kao vrednost.

"Razlikujemo se po jeziku, kulturi, običajima, muzici, kuhinji, ali imamo zajednički imenitelj, a to je naše zajedničko opredeljenje i namera da Srbija, a unutar nje i Vojvodina, bude prosperitetna država", poručio je Pastor.

Nekadašnji predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert rekao je da Srbija spada u malobrojne zemlje koje imaju perspektivu članstva u EU.

"Zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, to je u njihovom interesu, kao što je u interesu Evrope da ih uključi u procese izgradnje Evrope. Vizija zajedničke budućnosti mora da se ostvari ne samo kroz uzajamne izjave ljubavi, već stvaranjem pretpostavki kako bi ta perspektiva bila stavrna i realna", rekao je Lamert, aktuelni direktor Konrad Adenauer fondacije.

Evropa, kaže, ostaje mesto gde se i dalje gradi, mada ta gradnja ponekad liči na Vavilonski toranj.

"Da bi se izgradio toranj do kraja, to je ambiciozan zadatak za Evropljane. Pojedinačno to niko ne može da uradi, možemo samo zajedno", poručio je Lamert.

Konferencija se prvi put održava na Zapadnom Balkanu i drugi put izvan Evropske unije, sa ciljem da se ukaže koliko je značajna evropska baština u književnosti, umetnosti i dijalogu.

Na otvaranju je gudački kvartet "Mistik čelo" odsvirao numere "Svilen konac", "Hajde Jano"...

Ideja konferencije je da se na jednom mestu okupe intelektualce iz oblasti politike, novinarstva, književnosti kako bi se prikazalo koliko je znaćajna evropska baština književnosti, umetnosti i dijaloga.

Tokom naredna tri dana u Novom Sadu će se diskutovati na brojne teme, među kojima su "Ko se plaši Nemačke? Istorija jednog evropskog problema", "Koliko sećanje je potrebno budućnosti?", "Regioni i nacije - osnovni preduslovi evropske zajednice", "Između Magreba i moderne: gde se nalazi Beograd"...

Konferencija traje do 6. juna u Skupštini AP Vojvodine.